ACTA URBIS – НОВИНЕ СТАРОГ РИМА
Уређен систем информисања јавности о политичким и друштвеним темама постојао је још у старом Риму. Захваљујући Гају Јулију Цезару, 59. године пре нове ере, основане су новине, писани медиј масовне комуникације…
„Архив” је основан почетком XX века (први број објављен је 26. фебруара 1906. године) у периоду када су унутрашње и спољне прилике у Краљевини Србији, младој независној држави, која је економски, политички и културно јачала, погодавале оптимистичком погледу на националну и европску будућност. Профeсор Слободан Перовић, утемељивач Копаоничке школе природног права, је истакао да је „Архив” настао не само као израз потребе за изградњом „српског културног идентитета”, него и као природна последица времена у коме су живели и радили великани попут Јована Цвијића, Јована Жујовића, Стевана Мокрањца, Глигорија Гершића, Михаила Петровића Аласа, Стојана Новаковића, Николе Пашића. На своју стогодишњицу, из недовољно познатих разлога, „Архив” се повукао са „сцене”. Било је покушаја да часопис редовно излази до 2013. године. После тога, професор Сима Аврамовић, тадашњи декан Правног факултета Универзитета у Београду и др Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије у Београду, су, снагом личног ауторитета, у једном моменту вратили часопис на листу рангираних научних часописа. Од тада се „Архив” полако враћа изворној вредности на којој је почивао. Часопис излази четири пута годишње.
Прегледајте теме и научне радове објављене у актуелном издању.
Уређен систем информисања јавности о политичким и друштвеним темама постојао је још у старом Риму. Захваљујући Гају Јулију Цезару, 59. године пре нове ере, основане су новине, писани медиј масовне комуникације…
У раду се врши нормативна анализа дигитализације судова у Србији, уз обраћање посебне пажње на правни оквир и релевантне документе јавних политика. Циљ рада је идентификација кључних прописа, стратегија и акцио…
Ортаклук (societas) је често представљао извор сувласничке заједнице. Ствари које су ортаци уносили као улог, постајале су њихова заједничка имовина (communio). У овом случају ортаци су истовремено били и сувла…
L’émigration clandestine de l’Afrique vers l’Europe constitue un défi majeur pour la communauté mondiale, prévoyant une approche unifiée, coordonnée et humanitaire. L’exode clandestin, exacerbé par les conflits…
Овај рад анализира улогу Европске комисије за демократију путем права Савета Европе у поступцима доношења и промене устава, полазећи од класичне теорије уставотворне власти као израза народне суверености. Полаз…
Погледајте недавно објављене бројеве часописа.
„Архив” је основан почетком XX века (први број објављен је 26. фебруара 1906. године) у периоду када су унутрашње и спољне прилике у Краљевини Србији, младој независној држави, која је економски, политички и културно јачала, погодавале оптимистичком погледу на националну и европску будућност. Профeсор Слободан Перовић, утемељивач Копаоничке школе природног права, је истакао да је „Архив” настао не само као израз потребе за изградњом „српског културног идентитета”, него и као природна последица времена у коме су живели и радили великани попут Јована Цвијића, Јована Жујовића, Стевана Мокрањца, Глигорија Гершића, Михаила Петровића Аласа, Стојана Новаковића, Николе Пашића.
На своју стогодишњицу, из недовољно познатих разлога, „Архив” се повукао са „сцене”. Било је покушаја да часопис редовно излази до 2013. године. После тога, професор Сима Аврамовић, тадашњи декан Правног факултета Универзитета у Београду и др Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије у Београду, су, снагом личног ауторитета, у једном моменту вратили часопис на листу рангираних научних часописа. Од тада се „Архив” полако враћа изворној вредности на којој је почивао.
Часопис излази четири пута годишње.