Прегледајте комплетан садржај груписан према уређивачким целинама издања.
Материјална и духовна достигнућа средњовековног периода владавине српске династије Немањић доказују да је овај период био најзначајнији историјски период у Србији што се тиче успостављања српског националног идентитета и државотворности, функционисања српске државе и ње…
Отвори радПредмет овог рада је анализа узајамног односа религијског и етничког идентитета на простору Балкана. Рад је из домена културне историје народа који овај простор настањују. Иако постоје битне разлике између верског и етничког идентитета, између њих постоји сличност, јер…
Отвори радУ овом чланку аутор разматра однос између историје, рата и националног идентитета. Рат представља друштвени и политички феномен који има више значајних друштвених функција од којих је једна од најбитнијих његова улога у стварању и обликовању етничког и националног идент…
Отвори радЦелокупни, изразито конфликтни ток расправе о предложеним изменама и допунама закона, који су од неспорно стратешког значаја за економски развој, мора да се схвати као упозорење свим актерима индустријских односа на све оно што није урађено у процесу транзиције, односн…
Отвори радРад аргументовано показује: да се целокупан историјски развој својинских односа одвијао кроз стално сукобљавање јавне и приватне сфере, које се нису само међусобно условљавале, него су једна другу подстицале; да је својина, као друштвени однос, кључна карика у повезивањ…
Отвори радАктуелност и значај питања надлежности и капацитета локалне самоуправе у области животне средине, наглашена је усвајањем низа закона из области заштите и унапређења животне средине, као неизоставног дела националних приоритета одрживог развоја Републике Србије, као и ч…
Отвори радАутор је у свом чланку презентовао политичку мисао Драгоша Калајића, свестрано талентованог српског сликара и публицисте. Калајићеву политичку мисао, ставове и друштвени ангажман приказали смо ишчитавањем, промишљањем и анализом његових публицистичких, политичких и геоп…
Отвори радВ статье рассмотрены содержание и сущность «боснийского» проекта, который связан с определенными технологиями «политизации этничности». Анализируется конфликтогенный потенциал проекта и используемых для его реализации стратегий. Автор показывает, что в результате комби…
Отвори радРеалистичким теоријама међународних односа се приговарало да политику представљају као аутономну сферу која искључује моралне елементе и, стога, умањује веру у прогрес. Многи су сматрали да и Рејмон Арон (Raymond Aron) заступа ту тезу, што се дубљом анализом показало не…
Отвори радЖелимо да овај рад буде један скроман допринос упознавању са првим контактима Јужних Словена са исламом, а истовремено и да подсети на непостојање било какве везе са каснијом исламизацијом у османском периоду. Историјској науци су познати неки извори у вези са појавом и…
Отвори радАустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину на основу XXV члана Берлинског конгреса 1878. и Аустријско-турске конвенције од 29. априла 1879. На самом почетку је покушала и радила на томе да временски ограничени мандат за окупацију претвори у трајно запоседање. Аустро…
Отвори радТоком постојања конкордата увек се постављало питате да ли је реч о специфичном међународном уговору и предмету међународног јавног права или политичкој акцији Ватикана и Римокатоличке цркве према сувереним државама а нарочито према православљу и словенству.
Отвори радУ расправама о различитим аспектима односа између нуклеарне енергије и климатских промена понекад се инсистира на поларизованим ставовима (развој и коришћење нуклеарне енергије се види као једна од недовољно искоришћених могућности за смањење емисија гасова са ефектом с…
Отвори радТрговина људима није индивидуални феномен који угрожава ограничен број људи, већ је феномен који има дубоке друштвене и економске импликације, имајући у виду чињеницу да му погодују глобализација и употреба нових технологија. Трговина људима погађа готово све: жене, муш…
Отвори радПриказ књиге: Гијом Фај, Археофутуризам – европски поглед на постапокалиптично доба, превео Петар Метикош, Центар за изучавање традиције Укронија, Београд, 2012, 221 стр.
Отвори рад
