ПРЕОБЛИКОВАЊЕ ОДРЕДБИ АХТИСАРИЈЕВОГ ПЛАНА: КУЛТУРНО И ВЕРСКО НАСЛЕЂЕ И ПОСТКОНФЛИКТНИ СПОРАЗУМ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ
Стефан Сурлић, Игор Новаковић
Отвори публикацијуПраво на приватност односно приватни и породични живот, дом и преписку као једно од људских права гарантовано је Уставом Републике Србије и бројним међународним актима. Запослени као људско биће такође ужива ово право. Рад пред нама бави се питањима у ком обиму ово право запосленог може бити ограничено и из којих разлога. Универзална дефиниција „приватности” не постоји па ће ради појашњења овог појма, бити приказани примери из праксе Европског суда за људска права, судова Хрватске, Црне Горе и Србије у овој области. Анализом изложених случајева доћи ће се до закључка да ово право на радном месту није апсолутно и да може бити ограничено у одређеним ситуацијама и из одређених разлога којих се и послодавац и запослени морају придржавати.