РЕГИОНАЛНА САРАДЊА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ – ДУГОРОЧНО ЧЕКАЊЕ НА ЧЛАНСТВО У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И/ИЛИ „БАЛКАНСКА УНИЈА”
Драган Ђукановић, Милан Крстић
Open publicationОвај рад је покушај аутора да подсети домаћу и међународну научну јавност на континуитет албанског насиља над Србима у XX веку. Великоалбанска иредентистичка активност између два светска рата имала је снажну подршку фашистичких сила, заинтересованих за разбијање новонастале југословенске државе. Била је то у првом месту фашистичка Италија и Трећа комунистичка интернационала (Коминтерна) са седиштем у Москви. Великоалбански „Косовски комитет” се почетком 1920. године повезао са Коминтерном. Италија је непосредно подржавала акције албанских терориста (качака) у Југославији у годинама после Првог светског рата. „Вође тог покрета Хасан Приштина и Мустафа Кроја добијали су од италијанске владе у почетку 50 000 лира месечно, касније око 200 000 од септембра 1927. године знатно више”. На Београдском универзитету формирана је 1935. године тајна студентска организација „Беса” с основним програмским опредељењима да ради на прикључењу Косова и Метохије Албанији. Идејне вође тајне терористичке организације били су Ћазим Блаца, Шаип Мустафа и Ибрахим Љутва, а њихов основни задатак био је да на универзитету створе атмосферу о неопходности стварања Велике Албаније, да формирају оружане формације у и датом моменту крену са терористичким акцијама. Финансирало ју је албанско и италијанско посланство у Београду.