ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ ДРЖАВЕ
Радослав Гаћиновић
Отвори публикацијуНазив овог рада је двокомпонентан: садржи предмет анализе и магистралну атрибуцију тог предмета: као детаља (казано у пуној иронији) лоцираног у систему идеја и пракси, у концепту замисли и збиља, у системском координатном систему који се у модерним медијима зове цивилизација, коју аутор разуме као сиромашнији/нижи појам од културе. Наслов указује на нужни редукционизам, јер руски енергетски спектар има три важна вектора, при чему јужни ток није доминантан/пресудан. Захтев ЕУ за ревизијом уговора поставља занимљива питања: да ли je према новој демократској&демонкратској дефиницији уговора, уговор сагласност изјава воља две стране, у кондиционалу да то не љути нетранспарентну, непозвану а самозвану референтну страну, надуговорног субјекта, тачније надуговорног субјекта сваког и свих уговора? Иницијатива за ревизију или, најгоре, захтев&директива за ревизију од вануговорног/надуговорног субјекта поништава темеље правне културе, то је диверзија правне/уговорне логике, то је антиправна идеја која излази из права и деструктивно се лоцира у сферу силе неправа, у привид права и збиљу диктатуре. Из злодуха времена и бројних блатњавих факата (пост)модерне, аутор доноси закључак о реалном песимизму у неиспуњењу уговора о јужном току. Неиспуњење овог уговора неће нанети штету Русији. На крају се наводе православни принципи који песимизам чине радосним.