ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, ДРЖАВА, РУСИЈА
Милан Петровић
Отвори публикацијуУ овом раду аутор полази од добро утемељеног схватања у међународном праву – да је сврха дипломатског имунитета да омогући обављање дипломатских функција у циљу несмета ног одвијања дипломатских односа држава. Међутим, приме на дипломатског имунитета у појединим случајевима може значити избегавање правне одговорности и изостанак накна де штете жртвама повреде права, те представљати штит од санкционисања за непоштовање закона државе пријема.
Аутор рада износи запажање да је пожељно да међуна родна заједница у будућности, кроз Комисију за међународно право, преиспита такву праксу, уз нагласак на балансираном и опрезном приступу, јер је реч о посебно осетљивом питању које укључује све државе чланице Бечке конвенције о дипло матским односима и код којег се понајвише преплићу правни и политички елементи, својствени међународној заједници. За кључује се да би резултат таквог преиспитивања требало да води очувању дипломатског имунитета, уз могућност уста новљавања разумних ограничења у погледу његовог обима или пак давања одговарајућих смерница за тумачење и примену прописаних изузетака од имунитета, које ће пре свега узети у обзир тешка порицања основних људских права.