Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Архив за правне и друштвене науке 3/2024

НЕОВЛАШЋЕНО ИЗВОЂЕЊЕ АРХЕОЛОШКИХ РАДОВА

Аутори
УДКУДК 902-055.2 Стране77-102 Година2024
Преузми PDF 10.5937/adpn2403083P
Преглед истраживања

Сажетак

У фокусу овог научно-истраживачког рада јесте кривичноправни аспект неовлашћеног извођења археолошких радова, проблематика која представља све већи изазов за очување културног наслеђа у глобалном контексту. Истраживање детаљно разматра законске механизме који су постављени за борбу против ове појаве, са посебним нагласком на анализу чл. 353а Кривичног законика Републике Србије. Рад освјетљава кључне кривичноправне изазове повезане са ефикасном примјеном и спровођењем Кривичног законика Републике Србије који санкционише неовлашћена археолошка ископавања. Такође, истражује се улога међународних организација у креирању синергијског оквира за заштиту културног наслеђа и потреба за јачањем међународне правне сарадње. Закључци истраживања наглашавају потребу за свеобухватним приступом у рјешавању проблема везаних за извођење неовлашћених археолошких радова.

Извори и литература

Референце

  1. Делић, Наташа. 2013. Нова решења у глави кривичних дела против јавног реда и мира. Анали Правног факултета у Београду, LXI(2), стр. 278 – 294. Дјурант, Вил. 2004. Доба Луја XIV: историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њут на и Спинозе: 1648 – 1751, друго издање. Београд: Војноиздавачки за вод, Народна књига.
  2. Ђорђевић, Ђорђе. 2001. Кривичноправна заштита културних добара. Београд: Медија центар „Одбрана“.
  3. Ђорђевић, Ђорђе. 2014. „Неовлашћено извођење археолошких радова“. У Ђорђе Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији, IV део (стр. 117 – 131). Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
  4. Јоцовић, Новак. 1986. Четрдесет година заштите споменика културе 1945 – 1985. Гласник друштва конзерватора Србије, 10, стр. 20 – 22.
  5. Стојановић, Зоран. 2022. Кривично право – општи део, 28. издање. Бео град: Правни факултет Универзитета у Београду.
  6. Blake, Janet. 1999. On Defining the Cultural Heritage. International and Comparative Law Quarterly, 49(1), pp. 61 – 85.
  7. Bouchenaki, Mounir. 2009. Return and Restitution of Cultural Property in the Wake of the 1970 Convention. Museum International, 61(1–2), pp. 139 – 144.
  8. Brodie, Neil & Isber, Sabrine. 2018. The Illegal Excavation and Trade of Syrian Cultural Objects: A View from the Ground. Journal of Field Archaeology, 43(1), pp. 74 – 84.
  9. Brodie, Neil & Renfrew, Colin. 2005. Looting and the Worlds Arheological Heritage: The Inadequate Response. Annual Review of Anthropology, 34(1), pp. 343 – 361.
  10. Brodie, Neil. 2015. “Archaeological Looting and Economic Justice”. In Phyllis Mauch Messenger & George S. Smith (eds.), Cultural Heritage Management, Policies and Issues in Global Perpective (pp. 261 – 277). Gainesville: University Press of Florida, Gainesville.
  11. Delestre, Xavier. 2019. Le detectorisme en France: quelle situation et quelle politique publique?. Canadian Journal of Bioethics, 2(3), pp. 158 – 165.
  12. Dobat, Andres. 2013. Between Rescue and Research: An Evaluation after 30 Years of Liberal Metal Detecting in Archaeological Research and Heritage Practice in Denmark. European Journal of Archaeology, 16(4), pp. 704 – 725.
  13. Fusar Poli Elisabetta. 2018. Dalle Cose D’arte All’intangible Cultural Heritage Percorsi Di “Dematerializzazione” (Anche) Giuridica. Istituto Lombardo – Accademia di Scienze e Lettere – Incontri di Studio, pp. 83 – 96.
  14. Greenfield, Jeanette. The Return of Cultural Property. Antiquity, 60(228), pp. 29 – 35.
  15. Gundersen Jostein et al. 2016. Private Metal Detecting and Archaeology in Norway. Open Archaeology, 2(1), pp. 160 – 170.
  16. Koschtial, Ulrice. 2008. The 2001 UNESCO Convention on the Protection of the Underwater Cultural Heritage: Advantages and Challenges. Museum International, 60(4), pp. 63 – 69.
  17. Lecroére, Tomas. 2019. L’étude des données “grises” issues de la détection illégale de métaux: sauvegarde du patrimoine ou cercle vicieux du pillage? Canadian Journal of Bioethics, 2(3), pp. 149 – 157.
  18. Makowska, Agnieszka et al. 2016. Some Remarks on the Stormy Relationship Between the Detectorists and Archaeological Heritage in Poland. Open Archaeology, 2(1), pp. 171 – 181.
  19. Malyshev, Oleksandr. 2021. Theodoric the Great’s Legislation on Protection of Monuments and the Significance of the Ostrogothic Renaissance in the Context of Heritage Law History. Yearly journal of scientific articles “Pravova derzhava, 32 .
  20. Meskell, Lynn. 2013. UNESCO’s World Heritage Convention at 40. Current Anthropology, 54(4), pp. 483 – 494.
  21. O’Keefe, Patrick. 1993. The European Convention on the Protection of the Archaeological Heritage. Antiquity, 67, pp. 406 – 413.
  22. Pilnar, Guadalupe & Sterflinger, Katja. 2021. Natural Sciences at the Service of Art and Cultural Heritage: An Interdisciplinary Area in Development and Important Challenges. Microbial Biotechnology, 14(3), pp. 806 – 809.
  23. Prott, Lyndel. 1983. International Control of Illicit Movement of the Cultural Heritage: the 1970 UNESCO Convention and Some Possible Alternatives. Syracuse Journal of International Law and Commerce, 10(2), pp. 333 – 351.
  24. Prott, Lyndel. 1996. UNESCO and Unidroit: A Partnership against Trafficking in Cultural Objects. Uniform Law Review, 1(1), pp. 59 – 71.
  25. Rives, Norman. 2023. Cultural Heritage, International Criminal Law and Protection of Human Rights between History and Jurisprudence. Yearbook of International & European Criminal and Procedural Law, 1(1), pp. 197 – 247.
  26. Shelbourn, Carolyn. 2008. ‘Time Crime’ – Looting of Archaeological Resources and the Criminal Law in England and the United States. Criminal Law Review, 3, pp. 1 – 18.
  27. Spitra, Sebastian. 2020. Civilisation, Protection, Restitution: A Critical History of International Cultural Heritage Law in the 19th and 20th Century. Politics and the Histories of International Law, 22(2 – 3), pp. 329 – 354.
  28. Yáñez, Ana. 2016. Illegal Detectorism and Archaeological Heritage: Criminal and Administrative Punitive Systems in Spain. Open Archaeology, 2(1), pp. 417 – 425.

    ИЗВОРИ ПРАВА
  29. UN Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO), Con vention for the Protection of Cultural Property in the Event of Armed Con flict, 14 May 1954.
  30. UN Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO), Conven tion on the Means of Prohibiting and Preventing the Illicit Import, Export and Transfer of Ownership of Cultural Property, 1970.
  31. UN Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO), Con vention Concerning the Protection of the World Cultural and Natural Her itage, 16 November 1972.
  32. UN Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO), Conven tion on the Protection of the Underwater Cultural Heritage, 2 November 2001.
  33. UNIDROIT Convention on Stolen or Illegaly Exported Cultural Objects, June 24, 1995.
  34. European Convention on the Protection of the Archaeological Heritage (Re vised), Valetta, 16 January 1992.
  35. Кривични законик, Службени гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019)
  36. Закон о културном наслеђу, Службени гласник РС, бр. 129/2021.

    ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ
  37. Willems, Willem. 2020. “UNESCO (1972) and Malta (1992) Conventions”. Encyclopedia of Global Archaeology. https://scholarlypublications. universiteitleiden.nl/access/item%3A2884308/download (25.10.2024.) .
Из истог броја

Повезане публикације