ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, ДРЖАВА, РУСИЈА
Милан Петровић
Open publicationНаучни чланак посвећен је расветљавању једног од најизазовнијих периода у оквиру сложене генезе српско-руских односа. У низу научно интересантних феномена везаних за предмет истраживања издваја се парадоксална чињеница која сведочи о односима између цивилизацијски и културолошки сродних држава, са дијаметрално супротстављеним политичким режимима. Из угла академске заједнице посебну пажњу привлаче политика и држање Југославије у овом деликатном историјском тренутку, у коме се чинило да су створени нови правци развоја односа, укључујући прагматичну потребу за успостављањем дипломатских односа са Совјетским Савезом. Са друге стране, ништа мање сложена није била ни стратешка рачуница Совјетског Савеза према Југославији чији је оквир, због низа измењених околности на европском континенту, прешао дугачак пут од чисто идеолошких до прагматичних полазишта. Ако се сложеним унутрашњим приликама у овим државама дода међународна димензија обележена изузетно трусним и турбулентним европским и регионалним приликама, добија се комплекснија, али и потпунија слика о природи и динамици југословенско–совјетских односа. Интересантан моменат у овим односима садржан је у чињеници да су се упркос различитим идеолошким устројствима, обе државе, у релативно кратком временском периоду нашле на удару истих међународних снага. Имајући у виду комплексност предмета истраживања, чланак настоји да у оквиру постојаног континуитета у југословенско–совјетским односима, препозна преломне тачке које означавају зачетке дисконтинуитета.