ИСТОРИЈСКИ И СОЦИЈАЛНО-СТРУКТУРНИ АСПЕКТИ СТУДЕНТСКЕ ПОБУНЕ `68 И УЛОГА ПРОЗЕЛИТСКЕ ЛЕВИЦЕ
Љубиша Р. Митровић, Алекса Поповић
Отвори публикацијуТема под овим називом је логичан избор с обзиром на чињеницу да је културно-историјски контекст подијељеног и постконфликтног друштва Босне и Херцеговине умногоме одређен религијом. Православље, католичанство и ислам пресудно су обликовали постојеће националне идентитете Срба, Хрвата и Бошњака. Њихове националне елите су још почетком 20. вијека формирале прве партије са јасном религијском основом и припадношћу. Тај континуум парто-религијског позиционирања је прекинула једнопартијска владавина Савеза комуниста успостављена половином 20. вијека. Старом концепту парто-религијског самодефинисања окреће се највећи дио националних елита у вријеме обнове вишепартизма 1990. године. Тај тренд се наставља и у постдејтонској Босни и Херцеговини гдје већина релевантних партија имају национално-вјерско утемељење и исту такву бирачку базу. Однос религије и политике једно је од централних питања у Босни и Херцеговини и у томе се налази друштвено оправдање овог истраживања. Његово научно утемељење је у сталној потреби да се додатно испитају и научно валоризују различите каузалности унутар вјерски подијељених друштава од којих је једна од основних однос између партија и религије.