Политика националне безбедности 1/2022

БУЈАНОВАЧКО-ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНО ГЕОПОЛИТИЧКО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија“

Аутори
УДКУДК: 355.02(497.11):323.1(=18)”20” Стране147-169 Година2022
Преузми PDF 10.22182/pnb.2212022.7
Преглед истраживања

Сажетак

Историјски процеси и геополитички положај Републике Србије условили су постојање геополитичких жаришта на територији државе, што се одражава на националну безбедност. Територијалне јединице на којима уочавамо различите облике трајних или периодичних нестабилности и сукоба одређујемо као геополитичко жариште и у даљим корацима истраживања анализирамо конфликтне потенцијале на локалном и регионалном нивоу. На територији Републике Србије Бујановачко-прешевска област представља потенцијално геополитичко жариште, где већински албански представници политичких власти у својим политичким циљевима истичу идеју о издвајању општина Бујановац и Прешево и њиховом припајању тзв. Косову. Због сложене геополитичке ситуације на југу Србије, у првом делу рада биће одређене географске и демографске карактеристике општина. Други део рада посвећен је геополитичкој и безбедносној анализи Бујановачко-прешевске области. Циљ је да се изврши аналитичан преглед важних догађаја од ескалације сукоба деведесетих година до данас, како би се на основу тога указало на потенцијалне претње и ризике и на крају пружиле одређене геополитичке и безбедносне препоруке ради очувања националне безбедности и територијалног интегритета Републике Србије.

Извори и литература

Референце

  1. Батаковић, Душан. 2007. Косово и Метохија: историја и идеологија. Београд: Чигоја штампа.
  2. Бјелајац, Миле. 2019. „Прикривање и разоткривање правих разлога за рат 1999. на Косову и Метохији.“ Политика националне безбедности 16 (1): 13-36. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.1612019.1.
  3. Ничић, Будимир. 2021. „Весли Кларк: Желим да видим како се Косово развија.“ Глас Америке, 7. јул 2021.
  4. Бујановачке. 2019. „Занима нас само припајање Косову.“ Бујановачке, 25. новембар 2019.
  5. Блиц. 2021. „Мустафа: Верујемо да ће се Прешевска долина припојити Косову.“ Блиц, 5. јун 2021.
  6. Вучићевић, Александар и др. 2011. Просторни план општине Бујановац. Београд: Југословенски институт за урбанизам и становање.
  7. Гаћиновић, Радослав. 2017. „Утицај сецесије Косова и Метохије на националну безбедност Србије.“ Политика националне безбедности 13 (2): 69-86. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.22017.4.
  8. Глишин, Вања. 2019. Балканска геополитичка парадигма. Сремски Карловци: Каирос.
  9. Глишин, Вања. 2020. „Српски народ под империјалном пресом – положај у геополитичком чвору.“ Напредак 1 (2): 47-64. doi: 10.5937/Napredak2002047G.
  10. Деспотовић, Љубиша, Вања Глишин. 2021а. „Геополитички идентитет Републике Србије и Стратегија националне безбедности.“ Политика националне безбедности 20 (1): 21-35. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.2012021.2.
  11. Деспотовић, Љубиша, Вања Глишин. 2021б. „Геополитички интереси и политички концепти формирања двеју Југославија и разлози њиховог државног разбијања.“ Лесковачки зборник LXI: 439-453.
  12. Деспотовић, Љубиша, Вања Глишин. 2021в. „Геополитички разлози разбијања Титове Југославије у контексту међународне хегемоније САД.“ Напредак 2 (3): 63-74. doi: 10.5937/napredak2-34618.
  13. Деспотовић, Љубиша, Вања, Глишин. 2021. Савремени међународни односи и геополитика. Сремски Карловци: Каирос.
  14. Деспотовић, Љубиша. 2015. Геополитика деструкције. Сремски Карловци: Каирос.
  15. Деспотовић, Љубиша. 2018. „Кинеска дискретна геополитичка трансгресија ка Балкану и безбедносни идентитет Србије.“ Политика националне безбедности 15 (2): 31-40. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.1522018.2
  16. Деспотовић, Љубиша. 2019. Геополитика Светосавља. Сремски Карловци: Каирос.
  17. Дробњак, Јово. 2018. „Српски пловни пут до мора: Дунав-Морава-Вардар-Егејско море.“ Политичка ревија 55 (1): 171-181. doi: https://doi.org/10.22182/pr.5512018.8.
  18. Данас. 2020. „Арифи: Желимо припајање уз три услова.“ Данас, 25. фебруар 2020.
  19. Ђорић, Марија. 2014. Екстремна десница: међународни аспекти десничарског есктремизма. Београд: Удружење Наука и друштво Србије.
  20. ЈугПрес. 2021. „Албански политичари са југа Србије тражили уједињење са Косовом.“ ЈугПрес, 17. децембар 2021.
  21. Јовановић, Бранислав, Чедомир Милић, Милош Зеремски, Михајло Костић, Радован Ршумовић. 1969. „Удолина Велике и Јужне Мораве.“ Зборник радова географског института Јован Цвијић, књ. 22: 1-93. Доступно: http://www.gi.sanu.ac.rs/media/gi/pdf/en/journal/022/gijc_zr_22_002_jovanovic_i_drugi.pdf (Приступљено: 20.02.2022.).
  22. Костић, Марина. 2016. „Прешево, Бујановац и Медвеђа: статус/мањине, паралеле и ставови ЕУ и САД.“ Национални интерес 26 (2): 85-107. doi: https://doi.org/10.22182/ni.2622016.4.
  23. Канцеларија за Косово и Метохију. 2022. „Једнострана и противправна акција Косовске полиције на Брњаку с циљем дестабилизације на терену.“ Канцеларија за Косово и Метохију, 26. фебруар 2022.
  24. Галовић, Галовић. 2021. „Гурке поново на Космету.“ Политика, 9. октобар 2021.
  25. Нешић, Милан. 2021. „Весли Кларк: Милошевић сукоб на Косову учинио неизбежним.“ Глас Америке, 9. јун 2021.
  26. Нови стандард. 2021. „Хаос на КиМ: РОСУ на северу, почело одузимање таблица, бачен сузавац на Србе.“ Нови стандард, 20. септембар 2021.
  27. Политика. 2021. „Османи оптужила Србију да води агресивну кампању против Косова.“ Политика, 30. октобар 2021.
  28. Политика. 2021а. „Британска амбасада подржала полицијску акцију Приштине.“ Политика, 14. октобар 2021а.
  29. Политика. 2021б. „Стални напади на цркве и гробља на КиМ.“ Политика, 26. децембар 2021б.
  30. Политика. 2022. „Косовска полиција блокирала алтернативне путеве.“ Политика, 24. фебруар 2022.
  31. Пророковић, Душан. 2018. Геополитика Србије. Београд: Службени гласник.
  32. Републички завод за статистику [РЗС]. 2003. Попис становништва у 2002. години: Национална или етничка припадност. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. https://publikacije.stat.gov.rs/G2002/Pdf/G20024001.pdf. (Приступљено: 20.02.2022.).
  33. Републички завод за статистику [РЗС]. 2022. Профил Бујановац. Београд: Републички завод за статистику. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Bujanovac_EURSRB002002008005.pdf.
  34. Републички завод за статистику [РЗС]. 2022. Профил Прешево. Београд: Републички завод за статистику. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Presevo_EURSRB002002008007.pdf. (Приступљено: 20.02.2022.).
  35. РТС. 2011. „И југ Србије тема дијалога?.“ РТС, 3. мај 2011.
  36. РТС. 2019. „Тачи најавио да ће тражити припајање ‘прешевске долине’.“ РТС, 28. април 2019.
  37. РТС. 2022. „Скоро 200.000 Албанаца за четири месеца пријавило се за одлазак са КиМ.“ РТС, 29. март 2022.
  38. Секуловић, Драгољуб. 2006. „Геостратешки положај и значај геопростора Врањско-бујановачка котлина.“ Глобус 31, Српско географско друштво, стр. 75-88.
  39. Серж Алими, Доминик Видал, Анри Малер, Матјас Рејмон. 2020. Како се фабрикује јавно мњење: медији и „праведни ратови“. Београд: Факултет за медије и комуникацију.
  40. Стевановић, Обрад, Саша Мијалковић, Дане Субошић, Драган Млађан. 2012. „Превенција етнички мотивисаног тероризма у Републици Србији – студија случаја ‘Бујановац, Прешево и Медвеђа’.“ Теме 36 (4): 1701-1717.
  41. Стефановић, Владислав. 2019. „Утицај тероризма на безбедност у региону Западног Балкана.“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет политичких наука.
  42. Степић, Миломир. 2012. Косово и Метохија постмодерни геополитички експеримент. Београд: Институт за политичке студије.
  43. Филимонова Игоровна, Ана. 2011. „Албанизација Балкана.“ У: Геополитика постмодерног света. Београд: Геополитика.
  44. Хофбауер, Ханес. 2009. Експеримент Косово: повратак колонијализма. Београд: Албатрос плус.
  45. Цвијић, Јован. 1922. Балканско полуострво и јужнословенске земље. Београд: Државна штампарија Краљевине СХС.
  46. Шуваковић, Урош. 2015. Транзиција. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
  47. Шушић, Славољуб. 2004. Геополитички кошмар Балкана. Београд: Војноиздавачки завод.
  48. Deutsche Welle. 2021. „Levica kritikuje odnos Berlina prema zločinima UČK.“ Deutsche Welle, 24. januar 2021.
  49. United Nations. 2019. World Population Prospects 2019. Department of Economic and Social Affairs, Population Division. New York: United Nations.
  50. Epoka e re. 2020. „Spastrimi i heshtur etnik organizuar nga shteti serb në Medvegjë, Preshevë e Bujanoc.“ Epoka e re, 11. maj 2020.
Из истог броја

Повезане публикације