ПРЕХРАМБЕНА СИГУРНОСТ КАО ЧИНИЛАЦ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Митар Ковач, Славиша Н. Арсић
Отвори публикацијуСајбер шпијунажа у XXI веку представља изазов у међународним односима, као и њена веза са људским правима, превасходно правом на приватност. Предмет истраживања је анализа међусобног односа између делатности савремених обавештајних служби и њиховог настојања да заштите националну безбедност с једне стране и потребе да се заштити право на приватност с друге стране. Утврђено је да се право на приватност под одређеним околностима може ограничити. Акти Уједињених нација и јуриспруденција Европског суда за људска права дефинисали су одговарајуће стандарде при процени легалности ограничења права на приватност. Истраживање је показало да оспорена мера мора имати основу у домаћем праву. Даље, закон треба да буде приступачан датом лицу, које мора бити у стању да предвиди његове последице по њега. Мора се обезбедити и да се мере тајног надзора примењују само када су неопходне у демократском друштву посебно обезбеђивањем адекватних и делотворних заштитних механизама и гаранција против злоупотреба. У сваком случају понаособ потребно је одмерити пропорционалност мере надзора са обимом ограничења права на приватност, као и да постоји легитимни циљ за тако нешто. У истраживању су коришћени нормативни метод и правно-логички методи индукције и дедукције.