ИСТОРИЈСКИ И СОЦИЈАЛНО-СТРУКТУРНИ АСПЕКТИ СТУДЕНТСКЕ ПОБУНЕ `68 И УЛОГА ПРОЗЕЛИТСКЕ ЛЕВИЦЕ
Љубиша Р. Митровић, Алекса Поповић
Open publicationАутор анализира позиционирање најважнијих странака у Србији, у периоду од 2004. до 2012. године. Он анализира да ли су странке конвергирале ка медијани. Досадашња литература која потиче из приступа теорије рационалног избора не нуди јасан закључак какво позиционирање странака треба очекивати, нарочито у вишестраначким системима. Да ли за њих важи да велике странке теже медијани као у двостраначким системима? Чланак се користи просторном метафором страначког надметања и квалитативном анализом језика политичара. Основни закључак до којег аутор долази јесте да су ДС, ДСС, странке које су формирале владе, као и СРС, уз новонастали СНС, у начелу тежиле да се приближе политичком центру, или да му се врате. Међутим, странке нису увек биле слободне да заузимају позиције које би преферирале. У појединим тренуцима посматраног периода на њихове позиције су утицале акције ЕУ, која их је одвлачила од центра.