УТИЦАЈ ПРАВОСЛАВЉА НА ДРЖАВНУ ПОЛИТИКУ: ПРИМЕР СРБИЈЕ НЕМАЊИЋА И РУСИЈЕ РОМАНОВИХ
Љупка Катана
Отвори публикацијуИнститут за политичке студије
Политичка ревија
2/2019
УСТАШКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ – СТРАШНА МУЧИЛИШТА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Сажетак
Одмах након окупације и проглашења НДХ, уз сагласност Хитлера и Мусолинија и под заштитом њихових трупа, усташе спроводе депортовање, хапшење, одвођење у логоре, као и масовна и појединачна убијања Срба, Јевреја и Рома – по расној и верској основи и комуниста по политичкој, без `обзира на националност због антифашистичке оријентације. Да би ”озакоњено” спровели у дело, усташе су одмах формирале читав систем концентрационих логора: ”Даница” у Копривници, Керестинец, Лепоглава, Госпић, Крушћица, Цапраг, Лоборград, Сисак. Јастребарско, Тење, Слана и Ђаково и највеће Јасеновац и Стару Градишку, са низом стратишта: Јадовно, Градина, Јебланац, Уштице, Млака и др. Сви су имали заједничку команду – Усташку надзорну службу (УНС) а од марта 1943. Главно равнатељство за јавни ред и сигурност. Први уред (одељење) УНС-а (политички) доносио је или потврђивао одлуке о логорисању, а Трећи уред (усташка обрана) под својом управом је имао све концентрационе логоре на територији НДХ. У ствари, то је био центар одакле се руководило уништавањем људи, жена и деце. Многи функционери УНС-а и РАВСИГУР-а, чије је делатност била првенствено у вези са логорима, били су главни Павелићеви извршиоци у организовању и спровођењу усташких злочина. Њихова имена убрзо су постала појам страха и смрти. Посебно су се истицали: Еуген Кватерник Дидо, Вјекослав Лубурић Макс, Јурај Рукавина Јуцо, Божидар Церовски, Виктор Томић, Ерих Лисак, Љубо Милош, Анте Врбан, Виктор Гутић, Иван Херенчић, Мирослав Филиповић – Мајсторовић, Иван Матковић, Динко Шакић, Ивица Бркљачић, Хинко Пичили, Јаков Џал и много други.
Референце
- Аврамов, С. Геноцид у Југославији 1941 – 1945, 1991…, I том, Академија за дипломатију и безбедност и ИГАМ, 1. допуњено и проширено издање, Београд, 2008.
- Булајић, М. Усташки злоћини геноцида, Том I, Рад, Београд, 1988.
- Вуковић, С. Вечити понављачи из историје, интервју Вечерњим новостима, 4 и 5 мај. 2013.
- Гаћиновић, Р. Насиље над Србима у XX веку – узроци и последице, Књига 2, Evro Book, Београд, 2017.
- Дедијер, В. и Милетић, А. Протеривање Срба са огњишта 1941-1944, 2. изд., Просвета, Београд, 1990.
- Ђорђевић, Ж. Сатирање српства у 19. и 20. веку, Том 3, Драслар Партнер, Београд, 2012.
- Ђурић, В. Голгора Српске правосалвне цркве 1941-1945, издање аутора, Београд 1998.
- Ђурић, Ђ. В. Усташе и православље, Белетра, Београд, 1989.
- Кољанин, М. Немачки логор на београдском сајмишту, Институт за савремену историју, Београд, 1992.
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945, Прва књига, Народна књига, Београд, Партизанска књига, Љубљана, ООУР Издавачко публицистичка делатност, Београд, 1980.
- Лукић, Д. Били су само деца, Књига I, Графомарк, Лакташи, Музеј жртава геноцида, Београд, 2000.
- Милетић, А. Усташка фабрика смрти 1941-1945, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1988.
- Мирковић., Ј. Злочини над Србима у независној држави Хрватској, Свет књиге, Београд, 2014.
- Милетић, А. Историја неће опростити, у фељтону Политике Јасеновац – концентрациони логор, наставак бр. 8 од 23. фебруара, 2008.
- Мујазиновић, Ф. „Бунар Ћамила Сијарића“, Политика, 26. август, 2013.
- Николић, Н. Јасеновачки логор, Накладни завод Хрватске, Загреб, 1948.
- Persen, M. Ustaski logori, Globus, Zagreb, 1990.
- Растовић, А. „Седамдесетогодишњица битке на Козари“, Зборник радова Козара споменик нашег памћења, Организациони одбор за обележавање седамдесетогодишњице битке на Козари, Београд, 2012.
- Ценчић, В. Иван Крајачић Стево: ”Ја о себи, други о мени”, Вјенцеслав Ценчић, властита наклада, Ријека, 2010.