О ДЕЛОТВОРНОСТИ ЈЕДНЕ УСТАВНЕ НОРМЕ: СЛУЧАЈ ЈАПАНА
Алекса Николић
Open publicationПредмет рада јесте проблематика мобинга, сагледана кроз анализу утицаја ове појаве на човека у радној средини. Конкретно, анализира се случај мобинга у јавној управи/администрацији, тачније у домовима здравља у Србији, односно Београду. Како мобинг представља врсту социјалног насиља, али првенствено – облик насилне комуникације, вербалне или невербалне, случај који приказујемо у раду, пример је такве врсте насилног општења у државној (јавној) управи. Поменућемо и неке од дефиниција, као и тренутне начине борбе против мобинга у Србији, кроз осврт на психолошко одређење агресије, односно поменутог насилног понашања које доводи до ове појаве у јавним институцијама, а кроз конкретан пример у здравству.
Циљ рада је, да се, на основу поменутог случаја мобинга у здравству, укаже пажња на изналажење начина превазилажења овакве социјалне аномалије, уз помоћ превентиве, у виду едукација и оснаживања радног човека, посебно на нивоу државе (државних институција).
Од метода, коришћена је студија (вишеструког) случаја, уз инструмент интервјуа са председницом синдиката лекара, односно са мобингованим представницима синдиката, у смислу сагледавања феномена који се појавио на нивоу јавне управе и администрације, а у сфери друштвених наука. Резултати рада требало би да донесу свеобухватну промену увида у дефиницију и значења феномена, на сврсисходан ниво применљивости, како на нивоу појединца у радној средини, тако и на државној лествици посматрања.