ДЕМОКРАТСКИ КАПАЦИТЕТ ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У XXI ВЕКУ
Dr Misa Stojadinovic, Dr Visnja Stojadinovic
Open publicationСамопроглашење независности Републике Косово 2008. године извесно је допринело јачању тежње ка самоопредељењу као концепту супротстављеном осећају националног идентитета. Другим речима, тежња Каталоније да се као засебна „нација” отцепи од матичне државе Шпаније кулминирала је у периоду 2009–2015 јачањем каталонског сепаратизма и унилатералним проглашењем независности у јесен 2017. године. Када је реч о случају самопроглашене Републике Косово, мора се имати на уму чињеница да је идеја о независности косовских Албанаца од Србије била здушно подржавана од стране Албаније, као и да је формирање Ослободилачке војске Косова (ОВК) било директно омогућено подршком коју је НАТО пружао косовским безбедносним снагама. Ипак, иако је тзв. међународна заједница признала независност Косова, Косово, као ни Каталонија, никада није било самостална држава. Међутим, како у се оба случаја ради о „нацијама” које захтевају отцепљење од матичне државе, фокус овог рада усмерен је ка проналажењу евентуалне аналогије у сепаратистичким тежњама истих. У том циљу, на основу критичко-упоредне анализе јавног дискурса Србије, Косова, Шпаније и Каталоније, дескриптивнo-историјским приступом покушаћемо да истакнемо постојеће сличности и разлике у сепаратистичким настојањима Каталоније и Косова које добрим делом одређују како политичку агенду Србије и Шпаније тако и Европске уније. У раду се заступа становиште по коме концепт права на самоопредељење у данашњој Каталонији, као и борби косовских Албанаца, превазилази традиционалне оквире и обележја чисто националистичког дискурса и стога се мора интерпретирати у оквиру обележја псеудодемократског и јавног дискурса данашњице и граница политичког пројекта.