Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Политичка ревија 1/2020

ГЕОПОЛИТИЧНОСТ ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ Могућности геополитике као геополитикологије

Authors
UDCУДК 327::911.3]:32.01 Pages73-111 Year2020
Download PDF 10.22182/pr.6312020.3
Research overview

Abstract

Аутор полази од неспорне потребе политиколошког тумачења конфликтних процеса који угрожавају настале, трајуће и замишљене политичке структуре. Животна реалност на два начина упућује на просторност политичких појава. Први је њихова очигледна просторна, то јест територијална утемељеност и разграничени облик, а други просторна позадина и узрочност онога што се представља као непросторно, постпросторно, транспросторно, тј. виртуелно. Датости природе постојано утичу на политику, иако се понекад недовољно уважавају. Географија није само дескриптивна наука већ и корпус знања узрока природних и друштвених појава. Физичка и социјална географија могу помоћи политичкој науци у бољем сазнању просторних феномена политичког живота. Политикологија није увек наклоњена геополитици јер је схвата као нетеоријски део политичког искуства, или само као један од артефаката историје политичких идеја. Политикологија у извесним случајевима испољава одбојност према геополитичком расуђивању. У глобализацијским токовима и глобалном поретку лако се препознају компоненте геополитике. Аутор је на становишту да је глобализација уједно и геополитизација, као што глобалистичке и антиглобалистичке теорије садрже премисе теоријске геополитике. Импулси истраживања светске ситуације уобличују се у различите типове научних и медијских диксурса. Геополитички дискурс је побуђен сусретом материјалности простора и привидне нематеријалности политике. Одатле је за дубље разумевање практичних питања и теоријских недоумица око научног додира географије и политике, од значаја управо феномен геополитике.

Sources and literature

References

  1. Брдар Милан, Узалудан позив. Карл Манхајм и социологија знања као саморефлексија друштвених наука, Стилос, Нови Сад, 2005.
  2. Брдар Милан, Српска транзициона Илијада. Апорије демократског преображаја Србије у геополитичком контексту, Стилос, Нови Сад, 2007.
  3. Видојевић Зоран, „Глобализација као неминовност, потчињавање и шанса“, зборник Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука – Центар за економска истраживања, Београд, мај 2001.
  4. Вудворд Сузан, Балканска трагедија. Хаос и распад после хладног рата, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
  5. Вулетић Владимир, „Савремене теорије о глобализацији“, зборник Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука – Центар за економска истраживања, Београд, мај 2001.
  6. Димитријевић Душко, Међународноправно регулисање територија држава, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
  7. Дугин Александар, Геополитика постмодерне. Доба нових империја. Осврти на геополитику 21. века, Преводилачка радионица „Росић“, „Никола Пашић“, Београд, 2009.
  8. Ђурковић Миша, Диктатура, нација, глобализам, ИЕС, Београд, 2002.
  9. Кљакић Љубомир, „Последњи циклус последње кризе“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
  10. Кнежевић Милош, „Маглина новог светског поретка. Ordo ab chao“, Држава, бр. 61-62, мај-јуни 1996.
  11. Кнежевић Милош, „Угасле страсти геополитике. Мишићава љубав географије и политике. Ликови просторних промена“, Држава, бр. 59-60, март-април 1996.
  12. Кнежевић Милош, „Геополитичност простора моћи. Моћ простора и простор моћи“, зборник Геополитчка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
  13. Кнежевић Милош, „Дилеме плурализоване глобализације. Aut global aut nihil“, зборник Време глобализације, приредио Мило Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
  14. Кнежевић Милош, „Време и простор глобализације“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
  15. Кнежевић Милош, Мозаик геополитике. Иденитет, транзиција, српско питање, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
  16. Кнежевић Милош, „Обрасци у менама мишљења. Разноликост и несталност образаца у свету живота“, зборник Промена образаца мишљења. Судбина критичког мишљења у раздобљу транзиције, приредио Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2011.
  17. Кнежевић Милош, „Србија и ‘Западни Балкан’. Спорна западност Западног Балкана“, Национални интерес, бр. 3, 2012.
  18. Кнежевић Милош, Призма геополитике. Геополитичка димензија националног идентитета, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
  19. Кнежевић Милош, „Геополитички приступ међународним односима. Проблеми, обрасци, методе“, зборник Свет и нове геополитичке парадигме, уредио Миломир Степић, Институт за политичке студије, Београд, 2017.
  20. Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Службени лист СРЈ – Институт за политичке науке, Београд, 2000.
  21. Марковић Михаило, Критичка друштвена наука, четврти том, БИГЗ, Гене-с штампа, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
  22. Милашиновић Срђан, Јевтовић Зоран, Методологија истраживања конфликта и кризно комуницирање у савременом друштву, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013.
  23. Митровић Љубиша, Савремени Балкан у кључу геополитике, ИПС, Београд, 2008.
  24. Петровић Александар, „Res publica и Res occulta“, Хептадекагон. Речник технологије као анти-утопија (Pro et contra), ИЕС Институт за европске студије, Београд, 2017.
  25. Печујлић Мирослав, „Планетарни бог Јанус – два лика глобализације“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2003.
  26. Савић Миле, Ванредно стање, „Уместо увода: рам за скицу“, стр. 10, „Филип Вишњић“, Београд, 1999.
  27. Степић Миломир, Вуковић Небојша, „Поимање простора у времену геополитичке транзиције“, чланак у зборнику Промена образаца мишљења у раздобљу транзиције, уредник Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2011.
  28. Степић Миломир, Геополитика. Идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
  29. Стиглиц Џозеф, Противречности глоблизације, СМБ, Београд, 2002.
  30. Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије Београд, 2012.
  31. Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација – и преобликовање светског поретка, ЦИД, Погорица – Романов, Бања Лука, Бања Лука, 2000.
  32. Хелд Дејвид, Демократија и глобални поредак, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
  33. Хиршман Алберт, Страсти и интереси, Филип Вишњић, Београд, 1999.
  34. Цветковић Владимир, Социологија политике. Проблеми, теорије, идеологије, књига прва, Факултет безбедности, Београд, 2018.
  35. Belančić Milorad, „Polemos“, Novi nihilizam. Postmodernistička kontrovereza, zbornik, priredio Nenad Daković, Dom omladine Beogradа, Beograd,1996.
  36. Dahl Robert, „Can International organizations be democratic? A sceptic view”, Shapiro Ian and Hacker Cordon Casiano (ed.), Democracy Edges, Cambridge University Press, Cambridge, 1999.
  37. Hejvud Endru, Politika, Clio, Beograd, 2004.
  38. Jovanović Bojan, Digitalna despotija, Nova knjiga, Podgorica, 2008.
  39. Knežević Miloš, Moć Zapada. Nova strara Evropa I, glava „Preobražaj Zapada“, str. 131-169, Mali Nemo, Pančevo, 2005.
  40. Konoli Vilijam, „Suštinski sporni pojmovi“,, у Gali Brajs Valter, Konoli Vilijam, Suštinski sporni pojmovi, priredili M. Sladeček, B. Vranić, IFDT, Akademska knjiga, FPN, Beograd, Novi Sad, 2017.
  41. Leksikon temeljnih pojmova politike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  42. Savić Mile, Politika filozofskog diskursa. Praktične implikacije postmoderne filozofije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
  43. Sovel Tomas, Konflikt vizija. Ideološki koreni političkih borbi, „Filip Višnjić“, Beograd, 2007.
  44. Tadić Ljubomir, Politikološki leksikon, Osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.
From the same issue

Related publications