УЛОГА ФРАНЦУСКЕ У ОСНАЖИВАЊУ НАУКЕ У СРБИЈИ И НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: ИЗМЕЂУ НАУЧНЕ САРАДЊЕ И НАУЧНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ
Др Александра Колаковић
Отвори публикацијуТема овог рада је компаративна анализа различитих материјалистичких концепција о настанку државе које нуде Фридрих Енгелс и Луис Морган. С обзиром на утемељеност неких елемената марксистичке концепције о настанку државе на Моргановој антрополошкој концепцији о развоју друштва, ове две теорије деле многе неминовне сличности. Међутим, упркос овоме, оне имају и бројна значајна разилажења. Циљ овог рада је да прикаже сличности дотичних теорија као и да представи и образложи узроке њиховог разилажења. Као што ћемо видети, разлог за одступање марксистичке теорије о настанку државе од Морганове нису нова научна открића на која Енгелс опскурно реферира, већ је то примарно његова тежња да натегне историјске чињенице према идеолошким претпоставкама.
Стога се у првом делу разматра Морганово откриће феномена праћења порекла по женској линији код древних народа (овде се атрибут ‘древни’ односи на народе у ранијим ступњима развоја, попут античких Грка и Римљана, америчких и аустралијских домородаца, итд.) и његов постепен пренос на мушку линију, који се типично дешава паралелно са развојем земљорадње и сточарства, металургије, и др. Морган своју теорију темељи како на сопственом етнолошком истраживању, тако и на радовима Грота, Неибура, Момзена, Тајлора, Лабока и других великих историчара и антрополога.
Енгелсова концепција се, пак, заснива на амалгаму Морганове антрополошке и Марксове економске теорије, услед чега он значајно већи фокус ставља на моменат класе у развоју државе и, налик Моргану, спекулише о њеној будућој сувишности (додуше, са тоном неизбежности). Из овога произилазе и суштинске разлике између Морганове и Енгелсове концепције: док се једна заснива на историјским чињеницама и гаји искру наде у бољу будућност човечанства, друга ту будућност постулира као апсолутну неминовност која се може тврдити са сигурношћу природног закона – и отуд нужно залази у изостављање и дисторзију историјски и антрополошки кључних чињеница.