ПРЕДЛОГ КВАЛИТАТИВНОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ПРОБЛЕМА КРХКИХ ДЕМОКРАТИЈА
Миљан Милисављевић
Open publicationДејан Јовић, професор Факултета политичких знаности у Загребу и Факултета политичких наука у Београду, написао је у књизи ,,Рат и мит – политика идентитета у сувременој Хрватској“, да је у тренутку првих вишестраначких избора у Хрватској 1990. тек 15 % етничких Хрвата било за потпуну независност, док их је 64 % било за конфедерално преуређење Југославије и да је рат који је уследио био резултат жеље једног специфичног дела тадашњих елита, дизајнера идентитета и политичких вођа националистичке оријентације да се Хрвати одвоје од Југославије и Срба, а Срби од Хрвата а у неким случајевима, и с временом све више и од Југославије. Претпостављамо да је жеља Хрвата за независном државом дуга и да ни 1990. нису били за Југославију. Истражили смо покушаје Хрвата да формирају федералну јединицу у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, стварање бановине Хрватске у Краљевини Југославији, Независне државе Хрватске у Другом светском рату, и Републике Хрватске у комунистичкој Југославији. Да би са њеним распадом Хрватска постала независна држава. У раду смо користили компаративну и методу анализе садржаја.