ПРЕДЛОГ КВАЛИТАТИВНОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ПРОБЛЕМА КРХКИХ ДЕМОКРАТИЈА
Миљан Милисављевић
Open publicationУ раду се на основу анализе и упоређивања јавно доступних података покушава дати одговор на питање да ли је председнички кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница заиста остварио изборну победу у првом кругу гласања на изборима за председника Савезне Републике Југославије 2000. године. Најпре је дато поређење званичних изборних резултата са изборним резултатима које су објављивали страначки штабови и дошло се до закључка да се они међусобно не слажу само код збирног броја гласова за председничке кандидате, док су готово потпуно истоветни када се ради о резултатима који су објављивани за нивое општина и градова. У другом делу текста наведене су и анализиране евидентне неправилности и недостаци званично објављених резултата и то оне правне природе (код утврђивања резултата гласања нису узети у обзир гласови са територије АП Косово и Метохија, јер су резултати са бирачких места поништени, а поновљени избори нису били спроведени, иако је то била законска обавеза) и материјално-логичке природе (очигледна прекрајања резултата гласања војника на одслужењу војног рока и дела албанског бирачког тела у општинама Прешево и Бујановац у корист председничког кандидата Слободана Милошевића и замена гласова између председничких кандидата на појединим бирачким местима). У завршном делу текста, анализиран је укупни обим и ефекат описаних неправилности на изборни резултат и дошло се до закључка да су званични изборни резултати највећим својим делом реални и тачни, те да се њихов исход, избор Војислава Коштунице за председника СРЈ у првом изборном кругу, може сматрати и легалним са правног аспекта и легитимним изразом воље бирачког тела.