ПРЕДЛОГ КВАЛИТАТИВНОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ПРОБЛЕМА КРХКИХ ДЕМОКРАТИЈА
Миљан Милисављевић
Отвори публикацијуЦиљ овог рада је приказати да су претходно дефинисане позиције држава чланица ЕУ о последицама потенцијалног проширења ЕУ на земље Западног Балкана и измене у методологији политике проширења предложене новембра 2019. године, а усвојене фебруара 2020. године узрочно-последично повезане. Поред тога, настоји се показати и какав је карактер ове каузалне везе. За ту сврху у раду се првобитно полази од дефинисања теоријских појмова – појма политике проширења, теоријских импликација политике проширења на деловање ЕУ у претходном периоду, уз осврт на методологију политике проширења пре њених последњих измена. Други део посвећен је анализи ставова држава чланица о проширењу након приступања Републике Хрватске 2013. године, као и утврђивању значаја који за проширење ЕУ имају ставови њених држава чланица уопште. У трећем делу врши се преглед нове методологије политике проширења и износи се оквиран закључак о потенцијалним импликацијама које би примена такве методологије могла имати у будућем периоду. У овом делу рада покушаће се сумирати и утицај који су ставови држава чланица остварили на нову методологију. Закључна разматрања посвећена су аргументацији значаја овог питања за очекивања држава Западног Балкана и перспективе њиховог чланства.