КРИЗА КОРОНАВИРУСА: УТИЦАЈ И ИМПЛИКАЦИЈЕ НА (ПРЕ)ОБЛИКОВАЊЕ КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБИЈЕ И КИНЕ
Др Сања Стошић
Отвори публикацијуАутор у раду презентује и анализира феномен самоопредељења у југословенском случају, примењујући историјски метод, те метод компарације, анализе и синтезе. При томе аутор полази од теоријског поимања овог појма, преко међународних организација: Друштва народа и Организације Уједињених нација и међународно-правних докумената који дефинишу право на самоопредељење, те саме примене овог начела, која је у свим случајевима зависила од глобалне геополитичке констелације великих сила и њихових интереса, а потом од снаге, воље, и других атрибута народа који се позива на право на самоопредељење. Коректно тумачење права на самоопредељење налаже да ово право припада народима, али не и националним мањинама. Отуда је у случају Републике Српске Крајине дошло до грубог кршења права Срба крајишника на самоопредељење, као што је у случају „Косова“, признањем ове терористичке НАТО творевине, такође дошло до злоупотребе прaва на самоопредељење. У оба случаја: право српског народа у Крајини и право Србије као државе, било је у сенци силе – глобалне геополитике Запада, у којој су српски народ и његове политичке и државне творевине перципиране као „герила“ која се испречила на путу његовог геополитичког похода на Русију.