КАКО ЈЕ ЖАРКО ВИДОВИЋ ОБЈАШЊАВАО НАЦИЈУ СА ХРИШЋАНСКОГ СТАНОВИШТА
Др Јелена Миљковић Матић
Отвори публикацијуСажетак
Предмет рада је социјализација србијанског села. Основни циљ рада је да се анализом историјског развоја србијанског села утврде чиниоци који детерминишу социјализацију села у Србији данас. Србијанска села су у разним деловима Србије настајала у различито време и на различите начине. Старо србијанско село представљало је локалну заједницу породичних задруга, које су настајале запоседањем делова заједничке сеoске земље. Свако село састојало се од одређеног броја задруга, које су у почетку биле мање и малобројније а са умножавањем становништва су се увећале. На породичном газдинству се производило скоро све и углавном онолико колико је породичном домаћинству било потребно. Производило се и пољопривредни производи се прерађивали искључиво према сопственим потребама. Нови вид заједништва донела је индустријализација, а стварањем новог, органски је разарано старо заједништво. На путу тоталне индустријализације, натурална производња, као основа затвореног породичног заједништва, незауставиво се трансформише у робну производњу као основу отвореног планетарног заједништва. Преласком у статус индустријског радника сељак постаје легитимни власник и своје радне снаге и остварене зараде, чиме у породици стиче самосталну позицију, без обзира на својински статус у породичном газдинству. Али самосталност у сопственој породици не обезбеђује самосталну позицију и ван породице. Уместо газде у рођеној кући, сеоски слуга је добијао газду у туђој кући, а индустријски најамник у приватном и државном предузећу. Са политичким опредељењем за приватизацију и капитализам заузета је и оријентација на реафирмацију изворних задружних принципа и оживљавање задругарства. Развој задругарства, заснованог на изворним, суштински демократским принципима је прави пут суштинске социјализације пољопривредних произвођача и србијанског села.
Референце
- Век и по задругарства, Задружни савез Југославије, Београд, 1995.
- Вукосављевић, Сретен Историја сељачког друштва – III Социологија сељачких радова, САНУ, Београд, 1983.
- Вукосављевић, Сретен, Писма са села, „Савремена школа“, Београд, 1962.
- Друштвене промјене у селу, Центар за социологију села Инстиута за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу
- Југословенски центар за пољопривреду и шумарство, Раднички универзитет „Ђуро Салај“, Београд, 1974.
- Костић, Цветко, Социологија села, Издавачко-информативни центар студената, Београд, 1975.
- Марковић, Драган, Село на маргинама политике, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
- Марковић, Драган, „Задружна демократија у функцији модела демократизације политичких институција“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2012.
- Марковић, Живко, Расељачивање села и сељака, СНС-Научна КМД, Београд, 2011.
- Наумовић, Миомир С. И село и град, Пунта, Ниш, 1990.
- Новаковић, Стојан, Село, Српска књижевна задруга, Београд, 1965.
- Симоновић, Драгољуб Ч., Укључивање земљорадника у самоуправне односе, „Нолит“, Београд, 1975.
- Стевановић, Ђура, Индустријализација пољопривреде и будућност сељака, Завод за проучавање села, Београд, 2008.
- Стевановић, Ђура, Пешић, Михаило, „Утицај индустријализације на промене односа село-град, Виђења, Београд, бр. 1-2/1995.
- Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Мандић Миле, Развој породичних предузећа у сеоским подручјима Србије, Институт за економику Фирст-Димић, Ружа, Војвођанско село на раскршћу, Центар СКВ за политичке студије и друштвено-политичко образовање, Нови Сад, 1973.