ОПШТИ ИЗБОРИ У БИХ 2014. – СРПСКИ ЧИНИЛАЦ
Др Владан Станковић
Отвори публикацијуНа основу анализе етноконфесионалне структуре Србије (без КиМ) по попису из 2011. године, може се видети да национална припадност становништва и вероисповест у високом проценту коинцидирају, осим код ромске заједнице која се најмање идентификује са својом религијом. Наиме, код Рома изјашњавање о верској припадности условљено је њиховим социо-културним особеностима, али и утицајем друштвених околности тако да су код њих заступљене готово све вероисповести и сви модалитетирелигијског изјашњавања (православна католичка, ислам, протестанска, и др.). За Роме су карактеристичне честе промене у погледу верског декларисања (као и у погледу националне припадности) што је резултат етничке мимикрије, јер се Роми приликом пописа најчешће декларишу као припадници већинске или неке друге националности на подручју где живе. У раду су анализиране и релевантне промене које су се десиле у верској структури Рома између два пописа (2002-2011), као и битне разлике које постоје у погледу њиховог верског изјашњавања посматрано по статистичким регионима Србије (без КиМ). Због неповољног друштвеног статуса и материјалне угрожености, економске, културне и политичке маргинализованости, Роми нису довољно захваћени социјалном мобилношћу која би позитивно деловала на њихов положај и развијање свести о сопственом националном и религијском идентитету.