Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Политичка ревија 2/2023

КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА ПОЛИТИКА ДУГОТРАЈНЕ НЕГЕ (LONG TERM CARE) ЗА СТАРИЈУ ПОПУЛАЦИЈУ – АНАЛИЗА (НЕ)УСАГЛАШЕНОСТИ СРБИЈЕ СА КАРАКТЕРИСТИКАМА У ПОЛИТИКАМА ПРИСУТНИМ У ЕУ

Authors
UDCУДК 613.98-053.9(497.11:4-672EU) Pages163-186 Year2023
Download PDF 10.5937/pr76-43698
Research overview

Abstract

Политике дуготрајне неге представљају важно поље односа држава према најугроженијим деловима становништва, а карактерише их (не)постојање могућности, избора, алтернатива, не(поштовање) аутономије избора, људских права, хуманости друштва. Дакле, кроз конципирање социјалних политика дуготрајне неге, уређује се друштвени однос према онима који су дугорочно зависни од туђе подршке како би обављали своје дневне активности, задовољавали основне потребе, били социјално интегрисани. У раду се приступа анализи усаглашености ових аспеката социјалне политике у Србији и Европској унији, применом компаративног метода, у односу на индикаторе релевантних области. Предмет истраживањa фокусиран је на социјалне политике, и то у оном њиховом делу који се односи на дуготрајну негу старијег становништва. Територијално одређење предмета подразумева анализу стања у Републици Србији и државама Европске уније. Циљ рада је утврдити сличности и разлике у основним елементима политика дуготрајне неге, спровести компаративну анализу у односу на Републику Србију и релевантне представнике одговарајућих социјално-политичких модела који се препознају у државама чланицама Европске уније. У раду се настоји одговорити на питање да ли постоје разлике у формулацији и обезбеђењу дуготрајне неге, као и које су садржинске сличности и разлике, како у односу на опредељена средства, тако и на доступне активности подршке.

Sources and literature

References

  1. Бабовић, Марија, Тијана Вељковић, Наташа Тодоровић, Милутин Врачевић, Божидар Дакић, Јована Чворић, и Оливера Вуковић. 2022. Приступ услугама дуготрајне неге у Републици Србији. Београд: Црвени крст Србије.
  2. Врачевић, Милутин, Наташа Тодоровић, Дејана Станисављевић, и Наташа Милић. 2019. Ментално здравље неформалних неговатеља. Београд: Црвени крст Србије.
  3. Бркић, Мирослав. 2013. „Карактеристике система социјалне заштите у Србији и Европи.” Социјална политика 48 (1): 33 – 51. doi: 10.22182/sp.12013.2.
  4. Бркић, Мирослав. 2014. „Услуге у заједници – претпоставка процеса деинституционализације.” Социјална политика 49 (2): 31 – 44. doi: 10.22182/sp.22014.2.
  5. Закон о социјалној заштити, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 24/2011.
  6. Јовановић, Владимир, и Мирослав Бркић. 2016. „Концепт нормализације.” Социјална политика 51 (1): 7–25. doi: 10.22182/sp.12016.1.
  7. Матковић, Гордана, и Милица Страњаковић. 2016. Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији. Београд: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.
  8. Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 42/2013.
  9. Правилник о лиценцирању организација социјалне заштите, „Службени гласник Републике Србије” бр. 42/2013.
  10. Републички завод за статистику [РЗС]. 2021. „Процене становништва, 2020.” Републички завод за статистику. Последњи приступ: 9. март 2023. https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20211181.pdf.
  11. Републички завод за социјалну заштиту [РЗС]. 2022. „Пунолетни у систему социјалне заштите у 2021. години.” Републички завод за социјалну заштиту. Последњи приступ: 11. март 2023. http://www.zavodsz.gov.rs/media/2355/punoletni.pdf.
  12. Републички завод за статистику [РЗС]. 2023. „Коначни резултати Пописа становништва, домаћинства и станова 2022.” Републички завод за статистику. Последњи приступ: 7. мај 2023. https://popis2022.stat.gov.rs/sr-latn/5-vestisaopstenja/news-events/20230428-konacnirezpopisa/?a=0&s=0.
  13. Bonsang, Eric. “Does informal care from children to their elderly parents substitute for formal care in Europe?” Journal for Health Economic. 28 (1): 143–54. doi: 10.1016/j.jhealeco.2008.09.002.Epub.
  14. Council of the Europe [CoE]. 2014. Adequate social protection for long-term care needs in an ageing society – Report jointly prepared by the Social Protection Committee and the European Commission services. Luxemburg: Publication Office of the European Union.
  15. Colombo, Franceska, Ana Llena-Nozal, Jerome Mercier, and Frits Tjadens. 2011. Help Wanted?: Providing and Paying for Long-Term Care. Paris: OECD Health Policy Studies. doi: 10.1787/9789264097759-en.
  16. Fagerström, Cecilia, and Ania Willman. 2014. Country report: Denmark – Home care across Europe. London: European Observatory on Health System and Policies.
  17. Gabanyi, Monika. 2014. „Vodeći principi dugotrajne zaštite starih u kućnom okruženju.” Socijalna politika. 49 (3): 29–49. doi: 10.22182/sp.32014.3.
  18. Genet, Nadine, and Wienke Boerma. 2014. Home care across Europe – Current structure and future challenges. London: European Observatory on Health System and Policies.
  19. Genet, Nadine, Wienke Boerma, and Madelon Kroneman. 2012‎. “Home care across Europe: current structure and future challenges.” World Health Organization. Regional Office for Europe. https://apps.who.int/iris/handle/10665/327948.
  20. Garms-Homolova, Vjenka, Harriett Finne – Soveri, Eva Topinková, Cordula Wagner, and Roberto Bernabei. 2016. “Proposal of a service delivery integration index of home care for older persons: Application in several European Cities.” International Journal of Integrated Care. 17 (6): 31–47. doi: 10.5334/ijidc.159.
  21. Hutchinson, Arthur. 2013. Country report: Englandd – Home care across Europe. London: European Observatory on Health System and Policies.
  22. Kraus, Markus, Monika Riedel, Esther Mot, Peter Williame, Gerald Rohrling, Thomas Czypionka. 2010. A Typology of long – term care systems in Europe. Enepri Research Report No.91. Brussels: European Network of Economic Policy Research Institutes.
  23. Matković, Gordana. 2012. “Long-Term Care of the Elderly – Current Status, Policies and Dilemmas.” Stanovništvo 50 (1), 1–18. doi: 10.2298/STNV1201001M.
  24. OECD. 2005. Long-term care for older people. Paris: Organisation for Economic Co-operation and Development.
  25. OECD. 2013. A Good Life in Old Age? Monitoring and Improving Quality in Long-term Care. Paris: OECD Health Policy Studies. https://www.oecd-ilibrary.org/social-issues-migration-health/a-good-life-in-old-age_9789264194564-en.
  26. OECD. 2023. “Population (indicator).” Paris: OECD. https://data.oecd.org/pop/population.htm.
  27. Shultz, Erika. 2010. The Long – Term Care System for Elderly in Denmark. Europian Network of Economic Policy Research Institutes. Enerpi Reasearch Report No. 73 – Contribution to WP1 of the Ancien Project. Brussels: European Network of Economic Policy Research Institutes.
  28. Spasova, Slavina. 2018. “Challenges in long-term care in Europe – A study of national policies”. European Commission. https://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=89&newsId=9185.
  29. Spasova, Slavina. 2019. “Challenges in long-term care in Europe. A study of national policies. Synthesis report.” European Social Policy Network (ESPN), European Commission. https://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=1135&newsId=9185&furtherNews=yes.
  30. TNS Opinion & Social. 2007. Health and long-term care in the European Union. Special Eurobarometer 283/Wave 67.3. Brussels: European Commission.
  31. World Bank. 2022. “Population ages 65 and above (% of total population).” World Bank. https://data.worldbank.org/indicator/SP.POP.65UP.TO.ZS.
From the same issue

Related publications