Политичка ревија
3/2012
МЕЂУСОБНА ДЕТЕРМИНИСАНОСТ НАЦИОНАЛНОГ И ЈЕЗИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА – ДЕМОГРАФСКИ АСПЕКТ
Сажетак
У раду се анализира појам мултикулурализма, националног и језичког идентитета, као и њихова међусобна повезаност и зависност. Посебна пажња посвећена је значају језика као „највидљивијег“ етничког обележја, неодвојивом елементу и кључној компоненти националног идентитета. На основу пописа становништва Србије, хронолошки посматрано, може се видети његова улога као објективног показатеља у истраживању етничке структуре становништва, промене условљене првенствено политичким факторима, који означава као и његов значај. националног питања. Анализа становништва Србије, као мултиетничке и мултијезичке државе, према матерњем језику и националној припадности, показује у којој мери ове две одредбе коинцидирају, као и код којих и код којих за комитетски степен. највише присутна алтерфонија, односно неподударање језика и националности, што је углавном карактеристично за бројчано мање и просторно дисперзивне етничке заједнице.
Референце
- Бугарски, Ранко, „Пред изазовима вишејезичности“, Билтен , Министарство за људска и мањинска права, Београд, бр. 4/2003.
- Драгићевић-Шешић, Милена и Стојковић, Бранислав, Култура, ме наџмент, анимација, маркетинг, Клио, Београд, 2007.
- Ичевић, Душан, Црногорска нација, Форум за етничке односе, Београд, 1998.
- Иштван Х, А. Кутас, А. Клингер, Ј. Кепецс, А Бараниаи Немзетисегеркол , Министарство за културу НР Мађарске и Жупанијски саветБарање, 1977, наведено према: Пенев, Горан: „А Бараниаи Немзетишетишетографски факултет истраживања Института друштвених наука, Београд, бр. 1-4/1978.
- Месић, Милан, „Одређивање појма мултикултурализма“ у: Мултикултурализам друштвени и теоријски изазови, Школска књига, Загреб, 2006.
- Петровић, Ружа, „Етничка припадност родитеља и деце”, Југословенски преглед, Београд, бр. 3-4/1991.
- Петровић, Ружа, Етнички мешави бракови у Југославији, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1985.
- Пхиннеи, Јамес, „Фазе развоја етничког идентитета код адолесцената мањинских група“, Јоурнал оф Еарли Адолесценце, 9/1989.
- Пхиннеи, ЈС & Девицх-Наваро, М., „Варијације у бикултуралној идентификацији међу афроамеричким и мексичко-америчким адолесцентима“, Јоурнал оф Ресеарцх он Адолесценце, 7/1997.
- Поултон, Хугх, „Инсајдери и аутсајдери: транснационалне мањине Јевреји, Јермени, Власи и Роми“, Међународни извештај, 6/1997.
- Радаковић, Милован, Компоненте националног и европског идентитета , Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2012.
- Радушки, Нада, „Методолошки аспекти истраживања етничке структуре становништва“ у: Националне мањине у Централној Србији етничке промене и демографски развој, Институт друштвених наука, Београд, 2007.
- Радушки, Нада, Националне мањине у Централној Србији етничке промене и демографски развој , Институт друштвених наука, Београд, 2007.
- Радушки, Нада, „Структура становништва према националној припадности и матерњем језику”, у: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (приредио Горан Пенев), Републички завод за статистику, Институт за друштвена наука и науке демографа Србије, Београд, 2006.
- Смит, Антони, Национални идентитет, Библиотека 21. век, Београд, 1989.
- Спасовски, Милена и др., „Број и територијални размештај Срба и Црногораца у СФРЈ после Другог светског рата“, у: Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Србије у СФРЈ (приредила Милена Спасовкулте, 1999.), Ге.
- Становчић, Војислав, „Демократија и мањине у Југоисточној Европи“, у: Перспективе мултикултурализма у државама Западног Балкана (приредили: Горан Башић, Војислав Становчић), Центар за истраживање, Београд, етниците2.
- Суботић, Момчило, „Српски национални идентитет: историјски и савремени изазови“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2011.
- Цоурбаге, Ивес, „Демографске карактеристике националних мањина у одређеним европским државама“, Популационе студије, Стразбур, бр. 30/1998.
- Цоннор, Валкер, „Тхе Политицс оф Етхнонатионалисм“, Јоурнал оф Интернатионал Аффаирс, 1/1973.