Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Политичка ревија 4/2024

ДОМЕТИ МЕКЕ МОЋИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ

Аутори
УДКУДК 327(497.11) Стране61-78 Година2024
Преузми PDF 10.5937/pr82-54282
Преглед истраживања

Сажетак

Државе настале након распада Југославије, у савременим околностима, настављају сарадњу у различитим друштвено-политичким областима, иако су њихови међусобни односи у великој мери обликовани богатом историјом, као и оптерећени дешавањима из деведесетих година XX века, што често представља препреку у испуњавању пуног потенцијала сарадње и међусобног утицаја. Без обзира на препреке, које објективно постоје, неопходно је узети у обзир сличности међу народима и државама насталих из Југославије, које значајно утичу на испољавање меке моћи. Истраживање је теоријски утемељено на концепту меке моћи, који у анализу међународних односа, уводи амерички политиколог Џозеф Нај. У методолошком смислу, истраживање је засновано на научној методи интервјуа. Током истраживачког процеса коришћене су методе анализе садржаја и дискурса, историјска метода, као и методе индукције и дедукције. Основно истраживачко питање на које аутори настоје да одговоре гласи: каква је перцепција испољавања меке моћи Републике Србије на постјугословенском простору? Рад ће понудити одговоре и на питање: које су основне препреке и најистакнутији потенцијали меке моћи Републике Србије на постјугословенском простору? Резултати истраживања указују на то да је у државама постјугословенског простора уочљив утицај меке моћи Републике Србије, који је омогућен постојањем фактора међусобне повезаности. Ипак, налази истраживања показују да уз факторе међусобне повезаности, који олакшавају утицај меке моћи Републике Србије, делују и други фактори који настоје да ослабе могућност и умање домете утицаја меке моћи.

Извори и литература

Референце

  1. Матић, Петар, и Александра Мировић Јанковић. 2022. „Мека и паметна моћ Србије као средства за решавање косовско- метохијског питања.” Војно дело 74 (3): 113–126. DOI: 10.5937/vojdelo2203113M.
  2. Bubanja, Iva B. 2018. „Meka moć kao instrument za poboljšanje položaja Srbije u međunarodnom okruženju.” Tehnika 73 (6): 882–888. DOI: 10.5937/tehnika1806882B.
  3. Čalić, Mari-Žanin. 2013. Istorija Jugoslavije u 20 veku. Beograd: Clio.
  4. Keating, Elizabeth, and Zacc Ritter. 2017. “Many in Balkans still see more harm from Yugoslavia breakup.” Gallup, 18. Мay. Last accessed: 15. September 2024. https://news.gallup.com/poll/210866/balkans-harm-yugoslavia-breakup.aspx.
  5. Khanda Timilsana, Binod. 2024. “Soft Power and Small States: A Theoretical Discussion.” Journal of Political Science 24: 139–158. DOI: 10.3126/jps.v24i1.62860.
  6. Kvale, Steinar. 1996. Interviews. London: Sage Publications.
  7. Myers, Steven, and Chris Buckley. 2019. “American Basketball vs. Chinese Hardball: Guess Who Won.” The New York Times, 13. October 2019. Last accessed: 21. September 2024. American Basketball vs. Chinese Hardball: Guess Who Won – The New York Times.
  8. Naj, Džozef S. 2012. Budućnost moći. Beograd: Arhipelag.
  9. Naj, Džozef. 2006. Kako razumevati međunarodne sukobe. Beograd: Stubovi kulture.
  10. Popović, Milica. 2017. “Yugonostalgia. The meta-national memory narratives of the last pioneers.” In Nostalgia on the Move, eds. Mirjana Slavković and Marija Đorgović, 42–50. Belgrade: The Museum of Yugoslavia.
  11. Velikonja, Mitja. 2024. “Lonely lost planet Yugoslavia.” Peščanik, 11. oktobar. Poslednji pristup: 24. septembar 2024. https://pescanik.net/lonely-lost-planet-yugoslavia/.
    Wattles, Isidora. 2009. “Intervju kao istraživačka metoda: teorijski aspekti.” Civitas 9 (2): 201–214.

    Интервјуи
  12. Анонимна саговорница. (Хрватска), у дискусији са ауторима. Март 2024.
  13. Анонимни саговорник 1. (Босна и Херцеговина), у дискусији са ауторима. Април 2024.
  14. Анонимни саговорник 2. (Босна и Херцеговина), у дискусији са ауторима. Април 2024.
  15. Вуксановић, Вук. (Србија, виши истраживач у Београдском центру за безбедносну политику и сарадник ЛСЕ ИДЕАС), у дискусији са ауторима. Март 2024.
  16. Јовић, Дејан (Хрватска, редовни професор политикологије на Универзитету у Загребу гостујући професор Универзитета у Београду), у дискусији са ауторима. Април 2024.
  17. Матић, Петар. (Србија, научни сарадник, Институт за политичке студије, Београд), у дискусији са ауторима. Март 2024.
  18. Чабаркапа, Новица. (Црна Гора, студент), у дискусији са ауторима. Април 2024.
  19. Павићевић, Владимир. (Црна Гора, доктор политичких наука), у дискусији са ауторима. Април 2024.
Из истог броја

Повезане публикације