БОРБА ЗА НЕЗАВИСНО ПРАВОСУЂЕ У СРБИЈИ
Ђорђе Марковић
Отвори публикацијуДржаве настале након распада Југославије, у савременим околностима, настављају сарадњу у различитим друштвено-политичким областима, иако су њихови међусобни односи у великој мери обликовани богатом историјом, као и оптерећени дешавањима из деведесетих година XX века, што често представља препреку у испуњавању пуног потенцијала сарадње и међусобног утицаја. Без обзира на препреке, које објективно постоје, неопходно је узети у обзир сличности међу народима и државама насталих из Југославије, које значајно утичу на испољавање меке моћи. Истраживање је теоријски утемељено на концепту меке моћи, који у анализу међународних односа, уводи амерички политиколог Џозеф Нај. У методолошком смислу, истраживање је засновано на научној методи интервјуа. Током истраживачког процеса коришћене су методе анализе садржаја и дискурса, историјска метода, као и методе индукције и дедукције. Основно истраживачко питање на које аутори настоје да одговоре гласи: каква је перцепција испољавања меке моћи Републике Србије на постјугословенском простору? Рад ће понудити одговоре и на питање: које су основне препреке и најистакнутији потенцијали меке моћи Републике Србије на постјугословенском простору? Резултати истраживања указују на то да је у државама постјугословенског простора уочљив утицај меке моћи Републике Србије, који је омогућен постојањем фактора међусобне повезаности. Ипак, налази истраживања показују да уз факторе међусобне повезаности, који олакшавају утицај меке моћи Републике Србије, делују и други фактори који настоје да ослабе могућност и умање домете утицаја меке моћи.