ПРЕДСТАВЉЕНОСТ МЛАДИХ У ЛОКАЛНИМ СКУПШТИНАМА У СРБИЈИ
Бобан Стојановић
Отвори публикацијуПолитика увођења забране физичког кажњавања деце (ФКД) у законске оквире за сада нема неподељену подршку друштвених актера у Србији, што може бити одраз нестабилности и неконзистентности колективног и индивидуалног става према ФКД који је у процесу промене. Предмет истраживања је став према ФКД, а полазиште су теорија социјалне промене и стадијума процеса промене ставова. Циљ је испитивање његове конзистентности кроз различите степене општости и различите ситуационе контексте како би се утврдило колико је став стабилан. Спроведено је квантитативно истраживање на 104 испитаника. Подаци су прикупљени онлајн упитником конструисаним за потребе истраживања. Налази су открили да став према ФКД зависи од ситуационог контекста и од нивоа општости. Тако се показује да, иако 79,8% испитаника има негативан општи став према ФКД, њих 54,8% сматра да би родитељима требало да буде законом дозвољено да отвореном шаком ударе дете по стражњици када је непослушно. Када је описано пет различитих ситуација конкретног преступа детета, сагласност испитаника за реакцију родитеља благим ударцем по стражњици без додатног објашњења је био, у зависности од ситуације од 1,9–6,7%. Са друге стране, овакву реакцију родитеља у истим ситуацијама подржава 7,7% до 31,7% испитаника уколико је праћена објашњењем зашто је понашање дететa неадекватно. Резултати о неконзистентности ставова према ФКД су дискутовани у светлу значаја нивоа апстракције и контекста. Заступана је политика уважавања специфичности нашег друштва кроз што прецизније формулације законских одредби о ФКД.