О ПСИХИЧКИМ СВОЈСТВИМА, МЕНТАЛИТЕТУ И ИДЕНТИТЕТУ СРБА ДИНАРАЦА
Momcilo Subotic
Open publicationInstitute for Political Studies
Политичка ревија
3/2017
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И МИТСКИ ОБРАСЦИ КОЛЕКТИВНЕ САМОИДЕНТИФИКАЦИЈЕ: САТИРИЧКА ДЕКОНСТРУКЦИЈА
Abstract
Овај рад бави се друштвено-историјском конструктом српског националног идентитета, са циљем проблематизовања раскорака између митских образаца националне (само)идентификације, с једне стране, и карактерних одлика и образаца понашања деветнаестовековних Срба идентификованих у сатиричким пројекцијама Домановићевих алегоричних приповедака, с друге стране. У раду су најпре разматрани релевантни друштвени и културолошки механизми који стоје у основи стварања митских/епских аутостереотипа, као базичних претпоставки за овај вид националних идентификација. Ова разматрања конкретизована су анализом епских и митских основа српског националног карактера, заснованих на увидима истраживања водећих аутора прве половине двадесетог века – Слободана Јовановића, Јована Цвијића, Милоша Ђурића и Владимира Дворниковића. Резултати анализе потврђују тезу о усменом, епском карактеру првобитних конституената српског националног карактера (народне песме, косовски мит и Његошева дела). Показано је на који начин су основна етичка начела, вредности и обрасци мишљења, осећања и понашања садржани у епским и митским усменим предлошцима транспоновани у националну карактерологију Срба. Образложена је трајност митских/епских исходишта националних идентификација, насупрот променљивости националних идеологија. У том контексту, спецификовани су и примерима илустровани механизми посредством којих сатира деконструише стереотипне представе о властитом народу, које иначе ретко постају предмет преиспитивања. Тиме је потврђена кључна друштвена улога сатире као критичко-корективног елемента у систему националних идентификација, али и као носиоца потенцијала за реафирмацију базичних вредносних оријентира садржаних у епским и митским исходиштима српског националног идентитета.
References
- Андерсон, Бенедикт, Нација, замишљена заједница, Плато, Београд, 1998.
- Вученов, Димитрије, Домановићева сатира као приповетка, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1983.
- Вучковић, Радован, Модерна проза: крај IXX и почетак XX века, Просвета, Београд, 1990.
- Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Sezam book, Београд, 2007.
- Домановић, Радоје, Сабрана дела (књ. I- III), Просвета, Београд, 1964.
- Дворниковић, Владимир, Карактерологија Југословена, Просвета, Београд, Ниш, 1990.
- Ђерић Гордана, Пр(а)во лице множине, Институт за филозофију и друштвену историју, Београд, 2005.
- Ђурић, Милош, Видовданска етика, Загреб: Издање Српског академског друштва Његош, Просвета, Ниш, 1988.
- Жунић, Драган, Национализам и књижевност: српска књижевност 1985-1995. OpenSociety Instiute. Budapest: Higher Education Support Programe.www.osi.hu/hesp. Преузето 15.7.2017. са https://www.scribd.com/document/234150709/Nacionalizam-i-Knjizevnost-Dragan-%C5%BDuni%C4%87,
- Јеремић, Љубиша, „Универзални значај Домановићеве сатире“, Велмар-Јанковић, С., (ур.), Глишић и Домановић (23-36) САНУ, Београд, 2009.
- Јовановић, Слободан, Из историје и књижевности I. БИГЗ, Београд, 1991.
- Пешић, Милена, „Национални идентитет између континуитета и променљивости“, Српска политичка мисао, 3, 103-132, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
- Раденовић, Сања, „Национални идентитет, етницитет, (критичка) култура сећања“, Филозофија и друштво, 31 (3). 221-237, Београд, 2006.Рот, Клаус, Слике у главама. Библиотека XX век, Београд, 2000.
- Самарџија, Снежана, „Дело Радоја Домановића и усмена традиција“, Велмар-Јанковић, С (ур.), Глишић и Домановић (107-124). САНУ, Београд, 2009.
- Тодоровић, Никола, „Дистопијски елементи прозе Радоја Домановића., С. Велмар-Јанковић (ур.), Глишић и Домановић (217-231). САНУ, Београд, 2009.
- Цвијић, Јован, Говори и чланци (Сабрана дела, књ.3). САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000.
- Чоловић, Иван, Политика симбола: огледи о политичкој антропологији. Радио Б 92, Београд, 1997.