Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Политичка ревија 3/2017

ЕФЕКТИ ЕРОЗИЈЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА НА КОНКУРЕНТНОСТ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ

УДКУДК 314.743-057.4:330.34(497.11) Стране131-147 Година2017
Преузми PDF 10.22182/pr.5332017.8
Преглед истраживања

Сажетак

На почетку новог миленијума људски капитал, кумулативно детерминисан кроз знање, вештине, искуства, инвентивност, компетенције, контакте и ентузијазам који су људи спремни да инвестирају у радни и стваралачки процес препознат је као основни покретач развоја сваке економије засноване на знању и иновацијама. Савремене тенденције развоја у земљама тржишне привреде показале су да су образовање и стварање људских ресурса у самом врху приоритета националних стратегија и политика социјалног, економског и технолошког напретка. Циљ рада је да укаже да се на глобалном нивоу конкурентност може креирати и очувати једино стварањем новог и применом постојећег знања које постаје примарни ресурс сваког модерног друштва и развијене привреде. Исто тако, намера је да се, након аналитичко дескриптивног приказа разлога привредног, социјалног и демографског суноврата и компаративне анализе атрактивности и способности земље да привуче и задржи таленте предложе мере за спречавање квантитативне и квалитативне ерозије људског капитала која је током последње две деценије актуелна на простору Републике Србије. Аутор наглашава потребу да се у што краћем периоду, енергичном и заједничком акцијом државе, њених институција, привредних субјеката и медија изграде мостови између привреде, науке и друштва како би се створио амбијент привлачан за интензивнији „прилив” људског капитала највишег квалитета.

Извори и литература

Референце

  1. Вујовић Соња, Међународни маркетинг у функцији јачања конкурентности привреде и предузећа, Економски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2014.
  2. Вујовић Соња, Вујовић Тања, „Одлив мозгова као претња унапређењу конкурентности српске привреде”, Међународни научни скуп УКСП-ИС 2015, Економски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, новембар, 2015, стр. 187-207
  3. Маџар Љубомир, Ковачевић Млађен, Политичке институције, политички актери и економске перформансе: случај Србије, Алфа универзитет, Београд, 2013.
  4. Степић Миломир, „Век расрбљивања Балкана – геополитички узроци и последице”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2014, стр. 1-23.
  5. Петак Здравко, Економска позадина распада социјалистичке Југославије, http://www.uciteljneznalica.org/
  6. Републички завод за статистику: Анкета о радној снази, бр. 144, 31. мај 2017.,
  7. Републички завод за статистику: Месечни статистички билтен, 2/2017, Београд,
  8. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Статистички месечни билтен, VII/2014.
  9. Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020, Истраживања за иновације, Службени гласник РС, бр. 25/2016.
  10. World Economic Forum. (2013). The Global Competitiveness Report 2013-2014. Geneva,
  11. World Economic Forum: The Global Competitiveness Report 2016-2017, Geneva, http://popis2011.stat.rs/, Попис становништва, домаћинстава и станова 2011
  12. http://www.putevi-srbije.rs/ Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020.
Из истог броја

Повезане публикације