Политичка ревија 3/2017

ЗАЈЕДНИЧКА СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА ЕУ У КОНТЕКСТУ ИЗБЕГЛИЧКЕ КРИЗЕ

Аутори
УДКУДК 327+355.02(4-672EU):314.745.22 Стране211-225 Година2017
Преузми PDF 10.22182/pr.5332017.12
Преглед истраживања

Сажетак

У раду се разматра покушај формулисања и примене јединствене безбедносне политике према избегличкој кризи, а у контексту Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ; методолошки, рад се у највећој мери ослања на секундарне изворе података, тј. на различита истраживања о избегличкој кризи, како из земље, тако и из иностранства, али и на поједина релевантна документа ЕУ у области спољне и безбедносне политике, попут Лисабонског уговора; указано је на значај савремених, неконтролисаних, мигрантских кретања према земљама ЕУ и зашто се тај феномен сагледава са безбедносног аспекта; посебно је истакнуто зашто новине које се односе на што јаче заједничко деловање ЕУ у различитим кризним ситуацијама, прописане у Лисабонском уговору из 2009. године, не могу на најбољи начин да се примене на примеру избегличке кризе; посебно је указано на одбијање појединих чланица ЕУ да пристану на меру која се односила на равномерно распоређивање избеглица широм ЕУ, као и на уговор који је ЕУ постигла са Турском о задржавању избеглица на њиховој територији; осим тога, укратко је сагледана и позиција Србије, као једне од најважнијих земаља на „балканској рути“ избеглица и истакнуто да политика Србије, по овом питању, изразито зависи од става ЕУ и отуда несугласице унутар ЕУ могу неповољно утицати на формулисања става Србије; скренута је пажња и на то да институционални и нормативни оквир земље по питању избегличке кризе није дугорочно одржив, и да је потребна већа усаглашеност са принципима ЗСБП, што је и обавеза у процесу приступних преговора; закључак је да ЕУ не успева помирити сукобљене ставове чланица према избегличкој кризи и да постигнути споразум са Турском компромитује ЕУ у јавности оних земаља које имају статус кандидата за чланство, попут Србије;

Извори и литература

Референце

  1. Бабић Јелена, „Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ после Лисабона“, Безбедност западног Балкана, Београдски центар за безбедносну политику, Београд, бр. 17/2010, стр. 3-13.
  2. Ђорђевић Саша, „Унутрашња безбедност Европске уније: дилеме, стратешки оквир и домети“, Безбедност западног Балкана, Београдски центар за безбедносну политику, Београд, бр. 17/2010, стр. 37-50.
  3. Јовановић Ивана, „Спољнополитички аспекти савремене мигрантске кризе у Европској унији“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2016, стр. 93-111.
  4. Лутовац Зоран, „Миграције и европске интеграције“, Становништво, Институт друштвених наука – Центар за демографска истраживања, Београд, бр. 54/2016, стр. 41-63.
  5. Мишчевић Тања, „Обавезе према заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици у даљем процесу европске интеграције Србије“, Нови век, Центар за евроатланске студије, Београд, бр. 2/2012, стр. 1-7.
  6. Стевовић Марко, Црнобрња Михајло, „Безбедносна политика ЕУ и актуелна мигрантска криза“, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, бр. 3/2015, стр. 329-341.
  7. Трапара Владимир, Липовац Милан, „Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама Европске уније (FRONTEX) – механизми заштите“, Европско законодавство, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 35-36/2011, стр. 192-200.
  8. Andonov Oliver, „Očuvanje i realizacija nacionalnih interesa i bezbednosna politika Evropske unije“, Međunarodni problemi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, br. 1/2013, str. 97.
  9. Baričević Vedrana „Izbjeglička kriza kao izvor trajne krize Europske unije: neuspjeh europskih politika azila i migracija“, Političke analize, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, Zagreb, br. 23/2015, str. 3-12.
  10. Binder L. Kelsey, „Cutting the Wire: A Comprehensive EU-Wide Approach to Refugee Crises“, 41 Brook. J.Int’l L., (2016), p. 1339-1392.
  11. Bordignon Massimo, Moriconi Simone, „The case for a common European refugee policy“, Policy Contribution, Bruegel, Brussels, 8/2017, p. 1-13.
  12. Cummings Clare, Pacitto Julia, Lauro Diletta, Foresti Marta, „Why people move: understanding the drivers and trends of migration to Europe“, Working Paper, Overseas Development Institute, London, 430/2015, p. 1-47.
  13. Dagi Dogachan, „Refugee Crisis in Europe (2015-2016): The Clash of Intergovernmental and Supranational Perspectives“, International Journal of Social Sciences, International Institute of Social and Economic Sciences, Prague/London, 1/2017, 1-8.
  14. Hoel Maria, „The European Union’s response to the Syrian refugee crisis“, Norwegian University of Science and Technology, Faculty of Humanities, Trondheim, November 2015., p. 1-77.
  15. Kirby Nicolina Eileen, „An Evaluation of the Common European Asylum System’s Shortcomings and Proposed Reforms – Under consideration of the Member States’ reactions to the “European Refugee Crisis” since 2015.“, Bachelor Thesis, University of Twente, Twente, p. 1-50.
  16. Koehler Kateryna, „European Foreign Policy after Lisbon: Strengthening the EU as an International Actor“, Caucasian Review of International Affairs, Frankfurt am Main, Vol. 4 (1), 2010, p. 57-72.
  17. Lisabonski ugovor Europske unije (2007), Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti – Zavod za znanstveni i umjetnički rad u Splitu, Svezak 16, Zagreb-Split, 2009, str. 1-417
  18. Nascimbene Bruno, „Refugees, the European union and the ’Dublin system’. The reasons for a Crisis“, European papers, 1/2016, p. 101-113.
  19. Petronijević Vladimir, „Asylum and migration in Serbia: from ad-hoc responses to alignment with EU standards“, у зборнику: Migration Panorama – The Western Balkans migration route: perspectives and persisting challenges (приредили: Marco Funk, Frank Mc Namara и Norma Rose), European policy centre, Belgrade, 2016, p. 13-15.
  20. Srbija na izbegličkoj ruti – humanitarni odgovor i pravna prilagođavanja, Spoljnopolitičke sveske, Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, br. 2/2016, p. 1-28.
  21. Stojić-Mitrović M. Marta, „Serbian migration policy concerning irregular migration and asylum in the context of the EU integration process“, Etnoantropološki problemi, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, br. 4/2016, p. 1105-1120.
  22. Tatalović Siniša, Malnar Darijo, „Sigurnosni aspekti izbjegličke krize“, Političke analize, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, Zagreb, br. 23/2015, p. 23-29.
  23. Toygur Ilke, Benvenuti Bianca, „One Year On: An Assessment of the EU-Turkey Statement on Refugees“, Iai Working papers, 17/14, Roma, 2017, p. 1-13.
  24. Upadhyay K. Dinoj (2016), „Special report on Migrant Crisis in Europe: Causes, Responses and Complexities“, Indian Council of World Affairs, Sapru House, New Delhi, p. 1-34.
  25. Wihtol de Wenden Catherine, „Current Patterns of Migration Flows, The Challenge of Migration and Asylum in Europe“, у зборнику: Europe: No Migrant’s Land? (приредио Maurizio Ambrosini), ISPI, Milano, 2016, p. 13-31.
Из истог броја

Повезане публикације