МОЋ НАЦИОНАЛИЗМА
Msr Jelena Vujanovic
Open publicationУ чланку је презентована анализа избора у Црној Гори 2017. у контексту политичке поларизације и кризе црногорског друштва, интензивиране тзв. државним ударом на дан избора – 16. октобра 2016. године. Након избора Ђуканивићев ДПС је тесном већином од 41 посланика, од 81 колико има црногорски парламент, саставио власт. У тексту је анализиран однос између власти Мила Ђукановића и коалиције око Демократске партије социјалиста (ДПС) и опозиције коју предводи најјача опозициона групација Демократски фронт (ДФ), на челу са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем. Аутор је понудио одговарајући одговор на кризу и природу „државног удара“, који се догодио на дан избора, утврдивши да се у ширем смислу ради о кризи идентитета црногорске државе и нације, тј. у настојању политичке и друштвене елите у Црној Гори да, кроз процес расрбљивања и „грађанизације,“ наметне целокупној популацији нови црногорски идентитет. Те да Црну Гору уведе у НАТО, чему се опозиција супротставља, тражећи да се о томе народ изјасни на референдуму. Ђукановићева власт је за „државни удар“ оптужила Русију, док опозиција сматра да је то само изговор за улазак у НАТО, а државни удар је фалсификат. У том контексту разматран је положај Срба у Црној Гори, те могућност побољшања тог положаја путем добијања аутономног статуса. Научни и друштвени циљ овог рада садржан је у тексту који указује на чињеницу да црногорска власт у псоледњих 20 година, а посебно од спорног добијања независности (2006), врши дискриминацију српског народа у Црној Гори, а према Србији води непријатељску политику. У раду је указано на кључне примере такве политике, као што је признање независног Косова, размена амбасадора са Приштином, гласање за пријем тзв. независног Косова у Унеско, а да за све то време црногорско вођство тврди да са Србијом има најбоље могуће односе, што напредњачка власт у Београду не негира. Аутор је извршио детаљну историјско-политиколошку анализу и синтезу кључних атрибута „црногорског“ идентитета, као што су историјски и етнокултурни, језички и верски, утврдивши да се ради о процесу расрбљивања и одметања од српства за интерес и потребе туђих идеја и интереса, некад је то било за потребе Титове кроатокомунистичке идеологије и политичке праксе, а данас за интерес евроатлантских геополитичких констела