РЕПУБЛИКА СРПСКА ПО ВОЉИ НАРОДА – РЕФЕРЕНДУМ О ДАНУ РС
Момчило Суботић
Отвори публикацијуЛиберализам доприноси разумевању међународних односа и безбедности истичући колико идеје и идеали (људска права, слобода, демократија, институције) и друштвене силе (капитализам, тржишта) имају ефекте на односе између држава. Либерална концепција безбедности узима демократске савезе и остале видове удруживања држава у организације регионалног карактера као нужност за безбедност и дугорочни мир. Европска унија је таква једна (безбедносна) заједница која је емпиријски приближна најнапреднијим заједницама описаним у литератури. Такву безбедносну заједницу треба да одликује заједничка перцепција вредности и норми и одређени ниво колективног идентитета. Такође, одликује је и усаглашена безбедносна политика ван заједнице. Међутим, сарадња на темељима либерализма је често праћена сукобима унутар ЕУ. Тако је безбедносна сарадња понекад била у сенци сукоба око пољопривредне политике, учешћа у буџету и војних интервенција, што доказује колико су државе осетљиве више на релативне добитке него на нормативне вредности либерализма. Тиме је на примеру Европске уније јасно да је либерализам неопходан, али не и довољан фактор за успостављање безбедносне заједнице. Са друге стране, Западни Балкан је регион где ЕУ има најјачу мотивацију да прошири своју безбедносну заједницу. Државе региона као објект политичког условљавања ЕУ интеграција, још од самита ЕУ-Западни Балкан одржаног у Загребу 2000. године, интензивно хармонизују своје право са acquis communautaire, врше дубоке измене институционалног оквира и трансформишу целокупну политичку културу према нормама и вредностима либерализма. Међутим, економска криза, миграциона криза, украјинска геополитичка криза и референдум о изласку Велике Британије из ЕУ су се наметнули као ризици за даљу интеграцију земаља Западног Балкана. То може напослетку да доведе до будућег продубљивања, уместо проширивања интеграције ЕУ као својеврсни вид ширења “либералне зоне мира”. Поред тога, поверење између земаља Западног Балкана је изузетно ниско и комуникација између њих се непрестано нарушава. Међутим, услови растуће напетости између Запада и Русије могу занемарити нормативну страну интеграције и послужити баш као мотивација унији да гледа на балканско проширење из геополитичке перспективе као што је био случај са Румунијом и Бугарском.