КУЛТУРА МИРА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: ИСТРАЖИВАЊЕ СТАВОВА СТУДЕНАТА
Љубиша Р. Митровић, Гордана В. Стојић
Open publicationПапа Јован XXIII је крајем 60-их година прошлог века говорио да је “стратегија Римокатоличке цркве усмерена на остварење два задатка: пацификацију међународних односа и ширење утицаја преко глобалног пастирства“. Другим речима, циљ Ватикана је pax catolica, који треба да формира “мирно и хармонично друштво“. Због тога Римска црква шири хуманитарни, просветитељски и филозофско-мисионарски рад по свету, помаже сиромашне (посебно који после тога постају римокатолици). У пракси геополитика Ватикана представља антипод политичкој коректности и глобалном материјализму, који све више осваја савременог човека. Но, нови папа Фрањо унео је корекције у ватиканску (гео)политику дајући предност подчињавању православних, пре свега васељенског патријарха и православних у Турској, затим Српске православне цркве и Руске правослaвне цркве у Украјини, уз обавезно промену идентитета, те успостави добрих односа са САД и Великом Британијом, уз чију помоћ жели да слама православне, како је то већ чинио сламајући комунизам и Совјетски Савез. Нови папа Фрањо, познато је, не уважава православље и православне цркве и предложио је да се источна политика Ватикана води у оквиру стратегије long duree (“велика делатност“). Такође, папа Фрањо је најавио да ће источну политику водити по обрасцу који је зацртао Бенедикт XVI, а овај је, опет, био присталица погледа Јована Павла II.