СЛУЧАЈ СКРНАВЉЕЊА МАНАСТИРА ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА – ПРИМЕР УНИШТАВАЊА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА
Др Сања Шуљагић
Отвори публикацијуРад се бави разматрањем националних идентитета, етничким распростирањем, антрополошким, карактерним и културним особеностима Срба, наведеним у путописима немачког географа и историчара, Јохана Георга Кола. За разлику од рада представљеног у прошлом броју овог часописа, пажња је посвећена Коловим путовањима у Будимпешту, Срем, Истру, Далмацију и Црну Гору. Путопишчева тумачења и закључци, упоређују се са подацима еминентних историчара, географа, етнографа и статистичара посматраног раздобља. Тиме се поткрепљује истинитост тврдњи низа цењених аутора, да је географски опсег насељен српским народом, још средином 19. века био много шири од данашњег. Такође, на основу Колових података који се упоређују с другим релевантним изворима, пориче се могућност било каквих хегемонистичких тежњи Срба према околним народима. С друге стране, на темељу сведочења овог путописца, расветљава се време покатоличавања православних Срба у Пешти и Будиму, и појашњава се етничко порекло Буњеваца, Шокаца, Истрана, Далматинаца, Дубровчана, Бошњака и Црногораца. Закључује се да је у подручјима која су у прошлости углавном била насељена становништвом српског етноса различитих вера, хрватски етноним проширен тек у другој половини 19. века. Скреће се пажња на присутност србофобије код Мађара и мађарских Немаца у тадашњној Будимпешти, чији узроци имају корен у етничким, језичким, религијским и економским разликама.