Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Политичка ревија 2/2015

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТИ, ЕТНИЧКА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ, АНТРОПОЛОШКЕ И КУЛТУРНЕ ОСОБЕНОСТИ СРБА И ХРВАТА У ПУТОПИСИМА ЈОХАНА ГЕОРГА КОЛА

Authors
UDCУДК 316.722(=163.41)(=163.42): 821.122.2-992.09 Ko Pages85-110 Year2015
Download PDF 10.22182/pr.4422015.5
Research overview

Abstract

У раду се разматрају национални идентитети, етничко распростирање, те антрополошке, карактерне и културне особености Срба и Хрвата, наведене у неколико путописа немачког географа и историчара, Јохана Георга Кола (Johann Georg Kohl). Запажања и закључци до којих је дошао Кол, упоређују се са подацима статистичких зборника Хабзбуршке монархије, као и других релевантних историјских, етнографских и енциклопедијских дела тога времена. Указује се на чињеничну неутемељеност тврдњи извесног броја аутора, да су географски опсег, па и сам појам тзв. „Великe Србијe“, производ „митоманског интерпретирања историје“ и тежње српских политичких елита за формирањем такве државне творевине на „несрпским етничким просторима“. Стога се настоји осветлити раздобљe Колових путовања, када је у научним круговима било уобичајено да се у језичком, културном и антрополошком смислу, словенски народи, од којих ће на тлу данашње Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Македоније настати неколико нација, прибрајају „српском племену“ или „Илиро-Србима“. Скреће се пажња на важности схватања и разликовања „етничких“ и „националних“ идентитета на просторима Западног Балкана у епохи стварања савремених нација.

Sources and literature

References

  1. Александр Иванович Кирпичников, Исторія русской литературы: для учащихся, Типографія Грачева и К., Москва, 1869.
    A handbook for travellers in southern Germany, John Murray, London, 1857.
    Archiv für Geschichte, Statistik, Literatur und Kunst, Siebzehnter Jahrgang, Wien, Mittwoch den g. uns Freytag den 11. August, 1826.
    Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, Knjiga X, Uredio Ivan Kukuljević Sakcinski, U tiskarni Dragutina Albrechta, U Zagrebu, 1869.
    Архив Србије, Фонд МПс – П (1838-1918), 1851, II, 365, Старчевић.
    August Kurtzel, Die Gegenwart. Eine encyclopädische Darstellung der neuesten Zeitgeschichte für alle Stände, Achter Band, Brockhaus, Leipzig, 1853.
    Branimir Anzulovic, Heavenly Serbia: From Myth to Genocide, New York University Press, New York and London, 1999.
    Географійско-хисторійскій одрьівакъ о Далмаціи одъ Кола, Сербскй лѣетописъ за годину 1852, Часть I, Матица сербска, У Будиму, 1852.
    Daniele Farlato, Illyrici Sacri, Tomus Primus, Ecclesia Salonitana, ab ejus exordio usque ad saeculum quastum aerae Christianae, Venetiis, 1751.
    Elek Fényes, Az Ausztriai Birodalom statistikája és földrajzi leirása, Kiadja Heckenast Gusztáv, Pest, 1857.
    Elek Fényes, Statistik des Königreichs Ungarn, I. Teil, Pesth, 1843.
    Erdmann Uhse, Universal-geographisch-historisches Lexicon, Im Verlag Johann Ludewig Gleditsch und Moritz George Weidmanns, Leipzig, 1710.
    Eric J. Hobsbawm, Nations and Nationalism Since 1780: Programme, Myth, Reality, Sec. edition, 18th printing, Cambridge University Press, 2012.
    Erneuerte vaterländische Blätter für den österreichischen Kaiserstaat, Verlage bey Anton Strauß, Wien, 26. Februar 1820.
    Erzherzog Ludwig Salvator, Die Serben an der Adria. Ihre Typen und Trachten, Heinrich Mercy, Prag, 1878.
    Franz Karl von Palm, Abhandlung von den Titeln und Wappen, welche Maria Theresia als apostolische Königin von Hungarn führet, Kaiserl. Königl. Hofbuchdruckern und Buchhändlern, Wien, 1774.
    Frederic Trautmann (prev. i edit.), „Johann Georg Kohl, a German traveler in Minnesota Territory“, Minnesota History Magazine, Minnesota Historical Society, Vol. 49/4 (1984).
    Heinrich Berghaus, Dr. Heinrich Berghaus’ Physikalischer Atlas oder Sammlung von Karten, „Ethnographische Karte der Österreichischen Monarchie“, Zveiter Band, Verlag von Justus Perthes in Gotha, 1848.
    Hrvoje Petrić, „Katolička obnova i konfesionalne tolerancije/netolerancije na širem prostoru Triplexa Confiniuma do oko 1630. godine: Primjer grada Koprivnice“, Croatica Christiana Periodica, Katolički bogoslovni fakultet, Zagreb, Vol.30, No.57 (2006).
    Hrvoje Petrić, „Pokušaj rekonstrukcije ukupnog broja stanovnika Varaždinskog generalata i Križevačke županije od kraja 16. do početka 18. stoljeća“, Podravina: časopis za multidisciplinarna istraživanja, Meridijani, Koprivnica, Vol.10, No.19 (2011).
    Ivan Antunović, Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom, Izdaje i razdieljiva Pisac, Tiskom Friedrika Jasper-a, U Beču, 1882.
    Ivo Rendić-Miočević, „Etnopsihologijski okvir hrvatske i srpske nacije“, Migracijeske teme, Filozofski fakultet, Zadar, br. 16 (2000).
    Jahrbücher des Böhmischen Museums für Natur und Länderkunde, Geschichte, Kunst und Literatur, Ersters Band, I.G. Calve’sche Buchhandlung, Prag, 1830.
    James Capper, Observations on the passage to India through Egypt, The Third Eiditon, W. Faden, J. Robson, and R. Sewell, London, 1785.
    Johann Georg Kohl, Austria – Viena, Prague, etc. etc., Carey and Hart, Philadelphia, 1844.
    Johann Georg Kohl, Die Völker Europa’s: Cultur- und Charakterskizzen der europäischen Völker, Zweite revidirte und vermehrte Auflage, Berendsohn, Hamburg, 1872.
    Johann Georg Kohl, Hundert Tage auf Reisen in den österreichischen Staaten, Vierter Theil, Reise in Ungarn, Erste Abtheilung, Arnoldischen Buchhandlung, Dresden und Leipzig, 1842.
    Johann Georg Kohl, Hundert Tage auf Reisen in den österreichischen Staaten, Dritter Theil, Reise in Ungarn, Erste Abtheilung, Arnoldischen Buchhandlung, Dresden und Leipzig, 1842.
    Johann Georg Kohl, Reisen im Inneren von Russland und Polen, Dritter Teil, Arnoldischen Buchhandlug, Dresden und Leipzig, 1841.
    Johann Heinrich Schwicker, Politische Geschichte der Serben in Ungarn, Ludwig Aigner, Budapest, 1880.
    Johann Kaspar Zeuss, Die Deutschen und die Nachbarstämme, Bei Ignaz Joseph Lentner, Мünchen, 1837
    Johann Samuel Ersch, Johann Gottfried Gruber, Allgemeine Encyclopädie der Wissenschaften und Künste in alphabetischer Folge, Siebenter Theil, B-Barzelletten, Verlag von Johann Friedrich Gleditsch, Leipzig, 1821.
    Julian Chownitz, Handbuch zur Kenntniß von Ungarn, Verlag der Buchner’schen Buchhandlung, Bamberg, 1851.
    Karl Freiherr von Czoernig, Ethnographie der Oesterreichischen Monarchie, Band I, Wien, 1857.
    Karl-Gottlob Anton, Geschichte der teutschen Nazion, Erster Theil, Bei Georg Joachim Göschen, Leipzig, 1793.
    Ludwig Albrecht Gebhardi, Geschichte der Königreiche Dalmatien, Kroatien, Szlavonien, Servien, Raszien, Bosnien, Rama und des Freystaats Ragusa, bey Joseph Leyrer, Buchhändler, Pesth, 1805.
    Ljubomir Antić, Velikosrpski nacionalni programi – Ishodišta i posljedice, Golden marketing-Tehnička knjiga, Hrvatski institut za povijest, Zagreb, 2007.
    Manoil Sladović, Pověsti Biskupijah Senjske i Modruške ili Krbavske, Tiskom austrianskoga Lloyda, Trst, 1856.
    De Istro eiusque adcolis commentatio: in qua autochtones Illyrii ex genere Thracio advenae item apud Illyrios a primis Rerumpublicarum temporibus ad nostram usque aetatem praesertim quod originem linguam et literaturam eorumdem spectat deducuntur, Autore Math. Petro Katancsich Pannonio, Budae, Typis regiae Universitatis Pestinensis, 1798.
    Milorad Ekmečić, „Greater Serbia Against the Background of World Models“, Great Serbia – Truth, Misconceptions, Abuses, The Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, 2004.
    Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, Књига 2, Просвета, Београд, 1988.
    Момчило Суботић, „Србија и српске земље сто година после Великог рата“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4 (2014).
    Muhamed Hadžijahić, Od tradicije do identiteta: geneza nacionalnog pitanja bosanskih muslimana, Muslimanska naklada Putokaz, Zagreb, 1990.
    Nada Klaić, Društvena previranja i bune u Hrvatskoj u XVI i XVII stoljeću, Nolit, Beograd, 1976.
    Narodne piesme bosanske i hercegovačke, Skupio Ivan Franjo Jukić Banjolučanin i Ljubomir Hercegovac (Fr. G. Martić), Izdao O. Filip Kunić Kuprješanin, Svezak pèrvi, Piesme junačke, Tiskarna Drag. Lehmanna i drugara, U Osieku, 1858.
    Никола Жутић, „Срби сви и свуда“ – „Хрватске земље без Хрвата“, Историја 20. века, Институт за савремену историју, Београд, бр. 2 (2005).
    Obrana pravoviernoga i pravoslavnoga iliti rimo-katoličkoga sveštenstva i naroda u Hercegovini turskoj suprot potvoram i lažima, koje im se nabacuju u Magazinu sérbsko-dalmatinskom izdatu 1851, sastavlјena po jednome svešteniku iz Hercegovine reda S. O. Franje, Po Pet. Franu Martecchini, Dubrovnik, 1853.
    Петр Алексеевич Безсонов, Католический священник Серб (Хорват) Юрiй Крижанич, Неблюшскiй, Явканица, Ревнитель возсоединенія церквый и всего славянства въ XVII вѣкѣ, Въ Университетской типографіи Катковъ, Москва, 1870.
    Пештанско-Будимскій Скоротеча, Год. I, Теч. I, Число 32, Издає Димитрій Іовановичь, Неделя, 18. Октоб. 1842.
    Petar Korunić, Rasprava o izgradnji moderne hrvatske nacije – nacija i nacionalni identitet, Hrvatski institut za povijest – Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Zagreb, 2006.
    R.P. Guérin Songeon, Histoire de la Bulgarie depuis les origines jusqu’à nos jours, 485-1913, Paris Nouvelle librairie nationale, 1913.
    Sigmund Freud, Das Unbehagen in der Kultur, Internationaler psychoanalytischer Verlag, Wien, 1930.
    Sylvia Schroll-Machl, Die Deutschen – wir Deutsche, Vandenhoeck & Ruprecht, Göttingen, 2002, стр. 43.
    Slaven Bačić, „Hrvati u južnougarskim slobodnim kraljevskim gradovima“, Anali, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni i umjetnički rad u Osijeku, No.26 (2010).
    Slavoljub Bošnjak, Putovanje po Bosni, Kolo, Članci za literaturu, umětnost i narodni život, Knjiga V, Troškom nar. Matice ilirske, U Zagrebu, 1847.
    Stanisław Jan Siestrzeńcewicz Bohusz, Precis des recherches historiques sur l`origine des Slaves ou Esclavons et des Sarmates, Seconde Édition Revue, De l`Imprimerie de l`Academie Russe Imperiale, St. Pétersbourg, 1824.
    Šarl Irijart, Bosna i Hercegovina – putopis iz vremena ustanka 1875-1876, Veselin Masleša, Sarajevo, 1981.
    Tomislav Žigmanov, „Šokački Hrvati u Vojvodini na prijelazu tisućljeća – osnovne značajke društvenoga položaja“, Migracijske i etničke teme, Institut za migracije i narodnosti, Zagreb, Vol.25, No.4 (2009).
    Franz Vaníček, Specialgeschichte der Militärgrenze: Aus Originalquellen und Quellenwerken geschöpft, I Band, Aus der Kaiserlich-Königlichen Hof- und Staatsdruckerei, Wien, 1875.
    Zlatko Kudelić, „Prvi marčanski grkokatolički biskup Simeon (1611.-1630.)“, Povijesni prilozi, Hrvatski institut za povijest, Zagreb, Vol.23, No.23 (2003).
From the same issue

Related publications