СРБИЈА И СРПСКЕ ЗЕМЉЕ СТО ГОДИНА ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА
Момчило Суботић
Отвори публикацијуИнститут за политичке студије
Политичка ревија
4/2014
ОСВРТ НА РАСПАД ИМПЕРИЈА И НАСТАНАК НОВОГ ЕВРОПСКОГ ПОРЕТКА
Сажетак
У раду аутори настоје да протумаче прилике у Европи и на Балкану у деценијама које су на размеђу векова претходиле Првом светском рату и времену његовог одвијања и исхода. Као почетни и завршни репери периода у коме су акумулиране супротности које су довеле до светског сукоба, истакнути су Берлински конгрес 1878. и Сарајевски атентат на аустроугарског престолонаследника 28. јуна 1914. године. Испитујући замршену дијалектику односа снага великих европских империја и њихових савеза и противсавеза, аутори у први план анализе стављају положај и улогу Краљевине Србије, тј. укупног српског чиниоца у јужнословенским, балканским и европским приликама, али и остала три незаобилазна актера: Аустроугарску (са Немачком у позадини), Турску у опадању и Русију у политичкој, социјалној и револуционарној конфузији. Кључни план анализе је геополитичко саодношење, нарочито аустроугарског и немачког ширења на југоисток, и руска балканска политика подршке словенским и православним народима у њиховим напорима стицања независности од два велика царства. Разлагање и нестанак Аустроугарске, Турске и Руског Царства посматра се кроз дипломатске осцилације и бурну деструкцију традиционалног империјалног и колонијалног поретка у Европи. Оцртавајући контуре пријатељских и савезничких српско/руских односа пред Први светски рат аутори означавају руске ставове према другачијем устројству Балкана, проблематичном одржању Турске и Аустроугарске, али и битне руске интересе у региону и Европи. У читавом раду аутори имају на уму снагу етничке и духовне али и религијско-црквене сродности и привлачења српског и руског народа, који су деловали чак и онда када политичке прилике и понашање националних елита није било на потребном нивоу и у складу вредностима и поукама историје.
Референце
- Бабурин Сергеј, Свет империја. Територија државе и светски поредак, Пресинг, Београд, 2009.
Базић Јован, Српско питање. Политичке концепције решавања српског националног питања, Службени лист СЦГ Институт за политичке студије, Београд, 2003.
Бодрожић Ђуро, Национална држава, глава „Национална држава“, стр. 39-60, и „Национализам у Европи услови настанка“, СКЗ Партенон, Београд, 2008.
Велика илустрована повијест свијета 1942-1962, група аутора, том 17, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1979.
Гаћиновић Радослав, Млада Босна, Медија центар Одбрана, Београд, 2014.
Гринберг Данијел, „Од ‘игре великих сила’ до ‘Версајског мира’. Условљавања дипломатије и европске политике од 1815. до 1919. године“, Европска цивилизација, зборник, уредио Мачеј Кожмински, Службени гласник, Београд, 2009.
Гуч Џ. П. Дипломатска историја модерне Европе 1878-1919, Геца Кон, Београд, (без године издања)
Данилевски Николај, Русија и Европа, Службени лист СРЈ Досије, Београд, 1996.
Дугин Александар, Основи геополитике. Геополитичка будућност Русије, књига 1, Екопрес, Зрењанин, 2004.
Дугин Александар, Мистерије Евроазије, глава „Евроазијско несвесно“, стр. 29-43, Логос, Београд, 2008.
Ђорђевић Димитрије, глава „У сенци Аустро-Угарске“, у Историја српског народа. Од Берлинског конгреса до уједињења 1878-1918, шеста књига, први том, Српска књижевна задруга, Београд, 1983.
Екмечић Милорад, Стварање Југославије 1790-1918, друга књига, БИГЗ, Београд, 1989.
Екмечић Милорад, Огледи из историје, Службени лист СРЈ, Београд, 1999.
Историја Југославије, Иван Божић, Сима Ћирковић, Милорад Екмечеић, Владимир Дедијер, Просвета, Београд, 1972.
Историја српског народа. Од Берлинског конгреса до уједињења 1878-1918., шеста књига, први том, Српска књижевна задруга, Београд, 1983.
Јанковић Драгослав, „Српска држава и настајање српске нације“, зборник Постанак и развој српске нације. (Неки методолошко-теоријски проблеми у изучавању постанка и развоја српске нације), Народна књига Марксистички центар Србије, Београд, 1979.
Јевтић Драгош, Поповић Драгољуб, Правна историја југословенских народа, Издавачка кућа „Драганић“, Београд, 1996.
Јовановић Бојан, Карактер као судбина. Студије из етнопсихологије, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2002.
Јовановић Бојан, Пркос и инат. Етнопсихолошке студије, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Југославија – СССР. Сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР, 1946-1964, том, 1, Документа о спољној политици Југославије, Архив Југославије, Београд, 2014.
Казимировић Васа, Србија и Југославија 1914-1945, књига прва, Призма, Крагујевац Центар филм, Београд, Крагујевац, 1985.
Кантор Владимир, Русија је европска земља. Мукотрпан пут ка цивилизацији, XX век књижара Круг, Београд, 2001.
Кључевски В. О. Историја Русије, Службени лист СРЈ, Београд ЦИД, Подгорица, 1997.
Кнежевић Милош, „Европа према Азији Евроазија. Прилог могућем разумевању Евроазије и евроазијства“, зборник, приредили Миломир Степић, Живојин Ђурић, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
Кнежевић Милош, „Српски народ пре и после Југославије. Српско питање у ретроспективи и перспективи“, зборник Српско питање на Балкану, уредио Момчило Суботић, ИПС, Београд, септембар 2013.
Лонгворт Филип, Стварање Источне Европе. Од преисторије до посткомунизма, Клио, Београд, 2002.
Марковић Г. Слободан, Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Правни факултет Универзитета у Београду Досије, Београд, 2006.
Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Службени лист СРЈ Институт за политичке студије, Београд, 2000.
Минклер Херефрид, Империје. Логика владавине светом од Старог Рима до Сједињених Држава, Албатрос плус Службени гласник, Београд, 2009.
Митровић Андреј, Продор на Балкан. Србија у плановима Аустроугарске и Немачке, 1908-1918, НОЛИТ, Београд, 1981.
Митровић Андреј, Србија у Првом светском рату, Београд, Стубови културе, 1984.
Парежанин Ратко, Гаврило Принцип у Београду, Млада Босна и Први светски рат, Catena Mundi, Београд, 2013.
Петрановић Бранко, Даутовић Сава, Југословенска револуција и СССР (1941-1945), Народна књига Научна књига, Београд, 1988.
Попов Чедомир, „Немирне године и везивање за Аустро-Угарску“, у Историја српског народа. Од Берлинског конгреса до уједињења 1878-1918, шеста књига, први том, Српска књижевна задруга, Београд, 1983.
Поповић Никола, Србија и Царска Русија, Службени лист СРЈ, Београд, 1997.
Пророковић Душан, Немачка геополитика и Балкан. О циљевима средњоевропског континентализма, Catena Mundi, Београд, 2014.
Радић Стјепан, Модерна колонизација и Славени, Матица Хрватска, Загреб, 1904.
Радојевић Мира, Димић Љубодраг, Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, СКЗ Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2014.
Риз Ани Лакроа, Ватикан, Европа и Рајх. Од Првог светског рата до хладног рата, Службени гласник, Београд, 2006.
Самарџић Радован, Идеје за српску историју, СКЗ, Београд, 1985.
Seton Watson Hugh, Nacije i države. Ispitivanje porijekla nacija i politike nacionalizma, Globus, Zagreb, 1980.
Степић Миломир, „Србија у евроазијској и неоевроазијској концепцији – упоредна геополитичка анализа“, зборник Русија и Балкан – питања безбедности и сарадње, приредио Зоран Милошевић, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
Taylor A. J. Habsburška monarhija 1809-1918, Znanje, Zagreb, 1990.
Тодоров Коста, Политичка историја савремене Бугарске, Београд, 1938. (без ознаке издавача)
Фјодорова Николај, Туга за Константинопољем, Логос Ант, Београд, 1997.
Хобсбаум Еррик, Нације и национализам од 1870. Програм, мит, стварност, „Филип Вишњић“, Београд, 1996.
Хобсбаум Ерик, Доба екстрема. Историја кратког Двадесетог века 1914-1991, Дерета, Београд, 2002.
Ћирковић Сима, Срби међу европским народима, Equilibrium, Београд, 2004.
Ћоровић Владимир, Историја Југославије, репринт првог издања јануара 1933, Просвета, Београд, 1989.
Ћоровић Владимир, Историја Срба, БИГЗ, Београд, 1993.
Шулек Владимир, Дипломатска хисторија централних сила 1882-1915., Тискара Јуриша и Седмак, Загреб, 1938.
Ware Carolione, Panikkar K. M., Romein M., Historija čovječanstva. Dvadeseto stoljeće, svezak šest, knjiga treća, drugi dio, Preobražaj društva, Naprijed, Zagreb, 1969.