Српска политичка мисао 1/2020

ИГРА УВЕРАВАЊА У ВЕЛИКИМ ГРУПАМА

Authors
UDCУДК 519.83:316.64 Pages103-128 Year2020
10.22182/spm.6712020.5
Research overview

Abstract

У тексту истражујем примену теорије игара на политичке феномене у великим групама (више од два играча). Фокусирам се на проблем колективног делања у оквиру игре уверавања (assurance game). Након излагања општег облика са два играча, показујем како игра изгледа када у њој учествује више играча, са нагласком на тврдњу како игра може да помогне у разумевању ситуација у којима учешће једне особе у некој колективној радњи зависи од очекивања да ће у њој учествовати друге особе. Идентификујем четири кључна елемента за решење ове игре – пивот, тип учесника, животни оптимизам и врста колективних норми. Политички примери на којима показујем значај ових концепата су гласање у скупштини, учешће на грађанским протестима, изборно гласање за мале странке и приступање покрету отпора. Уочавамо да је за сваку игру доминантнији неки други фактор који доприноси успеху колективног делања и решењу игре.

Sources and literature

References

  1. Akerlof, Robert, i Robert Šiler. 2010. Životni duh. Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zbog čega je to značajno za svetski kapitalizam. Beograd: Službeni glasnik.
  2. Bovens, Luc. 2015. “The Tragedy of the Commons as a Voting Game”. In The Prisoner’s Dilemma, ed. Martin Petersen, 156‒176. Cambridge: Cambridge University Press.
  3. Dixit, Avinas, Susan Skeath, and David H. Railey. 2015. Games of Strategy, 4th edition. New York and London: W. W. Norton & Company.
  4. Elster, Jon. 2007. Explaining Social Behavior. Cambridge: Cambridge University Press.
  5. Elster, Jon. 2014. Kako objasniti društveno ponašanje. Još matica i šrafova za društvene nauke. Beograd: Službeni glasnik.
  6. Elster, Јon. 1989. The Cement of Society. A Study of Social Order. Cambridge: Cambridge University Press.
  7. Fisher, Stephen L., 1973. “The Wasted Vote Thesis: West German Evidence”. Comparative Politics, Vol. 5, No. 2: 293‒299.
  8. Frohlich, Norman, and Joe A. Oppenheimer. 1970. “I Get by with a Little Help from my Friends”. World Politics, No. 23: 104‒120.
  9. Granovetter, Mark. 1978. “Threshold Models of Collective Behavior”. American Journal of Sociology, 83: 489‒515.
  10. Hardin, Russel, 1982. Collective Action. Washington DC: RFF Press.
  11. Kuzmanović, Marija. 2017. Teorija igara. Beograd: Fakultet organizacionih nauka.
  12. Marwall, Gerald, and Pamela Oliver. 1993. Critical Mass in Collective Action. A Micro-Social Theory. Cambridge: Cambridge University Press.
  13. Mueller, Dennis C. 2003. Public Choice III, Cambridge: Cambridge University Press.
  14. Pavlović, Dušan, 2019. “Igra uveravanja u velikim grupama. Ekonomski primeri”. Godišnjak FPN, god. XIII, 21: 153–172.
  15. Pavlović, Dušan. 2015. Teorija igara. Osnovne igre i primena, drugo izdanje. Beograd: Čigoja štampa i FPN.
  16. Petersen, Roger D. 2001. Resistance and Rebellion. Lessons from Eastern Europe. Cambridge: Cambridge University Press.
  17. Popkin, Samuel L. 1979. The Rational Peasant. Berkeley: University of California Press.
  18. Popkin, Samuel L., 1988. “Political Entrepreneurs and Peasant Movements in Vietnam”. In Rationality and Revolution. ed. Taylor Michael. Cambridge: Cambridge University Press.
  19. Schelling, Thomas C. 1978. Micromotives and Macrobehavior. New York: W. W. Norton & Company.
  20. Todaro, Michael, and Stephen Smith. 2014. Economic Development, 12th edition. Boston: Pearson.
From the same issue

Related publications