„НЕАДЕКВАТНЕ ГРАНИЦЕ”: ГЕНЕРАТОР НЕСТАБИЛНОСТИ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ БАЛКАНА
Миломир Степић
Отвори публикацијуПораст популизма широм света захватио је и простор бивше Југославије. Последице овог популистичког раста, који још траје, оставио је последице на институције система. Партијски системи ових студија случаја доживели су значајне трансформације. С обзиром да се ради о земљама које су у процесу изградње демократских капацитета, пораст популизма је био још један велики изазов у низу проблема које имају. Из анализе изборне волатилности у периоду 2008–2018 видимо да је највише последица претрпео партијски систем у Словенији, док су значајне промене имали и партијски системи Хрватске и Србије. Мање промене забележене су у осталим случајевима, али те промене нису имале важне последице по динамику политичких процеса. Једна од важнијих појава су и нове политичке партије које добијају значајну подршку на првим изборима на којим учествују, али не успевају да стабилизују свој број гласача и присталица, што је још један показатељ нестабилности. Перспектива даљег развоја ситуације говори нам да постоји потенцијал за дубље кризе, али да су се политичке елите прилагодиле контексту у системима који су највише захваћени популизмом.