СОЛУНСКИ ФРОНТ И СРБИ: ИЗМЕЂУ ЗАБОРАВА И МЕСТА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА
Др Александра Колаковић
Отвори публикацијуУ чланку се проучавају сличности и везе између политичких идеја Томаша Масарика и најзначајнијих српских интелектуалаца његовог доба – Јована Цвијића, Јована Скерлића, Стојана Новаковића, Николаја Велимировића и других. Показано је да су те блискости биле последица ширих, европских кретања, много више него међусобних утицаја. Све до Првог светског рата, размена идеја између Масарика и Срба било је много више на тлу Хабзбуршке монархије, него у Србији, која је главни предмет овог истраживања. Посебно је указано на сличности у тумачењу демократских и националних идеја. Показано је да је Масарик био много више склон геополитичком начину мишљења него што се обично мисли. И у томе је био близак Јовану Цвијићу, Миловану Миловановићу, Слободану Јовановићу, Светиславу Симићу и другим српским писцима и државницима. Масариково религијско тумачење националне идеје разликовало се од секуларног национализма ове генерације српских интелектуалаца. Оно је, међутим, било блиско идејама Николаја Велимировића, припадника најмлађег нараштаја српских јавних личности, са којим је Масарик сарађивао у ратним лондонским годинама. Масарик и Велимировић исповедали су слично тумачење „заветности” чешке и српске „народносне свести”.