ПЛАТФОРМА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Momcilo Subotic
Open publication
Политичка ревија
1/2013
СПОЉНИ ОРУЖАНИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА КАПАЦИТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ ДРЖАВЕ
Abstract
Аутор у овом раду обрађује спољне оружане облике угрожавања безбедности демократске државе, тј. нарушавања капацитета система безбедности др жаве и безбедности њених грађана. У раду се указује на најзначајније облике спољњег угрожавања безбедности и то: агресију, војну интервенцију, инвазију и војни притисак. Агресија је насилна акција једне или више држава против територијалног интегритета или политичке независности друге државе, предузета с намером да се оспори право на опстанак државе, измени њен друштвено-економски систем, отцепи део њене територије и томе слично”. Војна интервенција представља један од облика политике силе и може бити дефинисана као мешање једне државе у односе других држава. Стратегија интервенције се своди на спрегу силе и политике, у новије време и идеологије, којој прибегава једна велика сила против мале, или слабије земље. Инвазија је вид агресије у којој агресор насилно продире на територију друге земље ради њеног заузимања, освајања, окупације или реализовања било каквог конкретног политичког, војног или економског циља. Изводи се обично на широком фронту, јаким снагама и најчешће брзо и одлучно. Војни притисак представља активност која је такође забрањена међународним ратним правом. Обично се примењује против државе која није у стању да се адекватно супротстави ономе ко врши војни притисак.
References
- Војни лексикон, ВИЗ, Београд 1981.
С. Аврамов, М. Крећа, Међународно јавно право, Научна књига, Београд, 1990.
Б. Р. Радуловић, Људска права и демократија, Дневник, Нови Сад, 1993.
Борис Кривокапић, Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010,
E. Hall, Treaties of International Law, Oxford, 1924,
Смиља Аврамов, Међународно јавно право, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2011,
Kant, Sammtliche Werke, Leipzig, 1868, Band VI.
Morgenthau, “To intervene or not to intervene”, Foreign аffairs,vol.45, no 3/1967,
David H. Gibbs,”First do not Harm”, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
Ноам Чомски, Милитаристички хуманизам, Београд, 2000.
Independent International Commission on Kosovo, Kosovo Report: Conflict, International Response, Lessons Learned, Oxford, 2000.
Forth Report: Kosovo, May 23, 2000.
David H. Gibbs, First do not Harm, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.
Војин Диитријевић, Радослав Стојановић, Међународни односи, Нолит, Београд, 1979.
Victor W. Sidel, Barry S. Levy, “Security and public health”, Social Justice, 29, No. 3 (Fall 2002).
Arnold Wolfers, “National Security as an ambiguous symbol”, Political Science Quarterly, 67. No. 4 (December 952).
Graham Evans, Jeffrey Newnham, The Penguin Dictionary of International Relations, Penguin Books, London, 1998.
Barry Buzan, People State& Fear: An Agenda for International Security Studies in the Post-Cold War Era (second edition), Pearson Longman, London, 1991.
Gary King, Christopher J.I. Murray, “Rethinking human security”, Political Science Quarterly, 116, No. 4 (Winter 2001).
David A. Lake, “Anarchy, hierarchy and the variety of international relations”, International Organization, 50, No. 1 (Winter 1996).
Младен Бајагић, Основи безбедности, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2007.
Љубомир Стајић, Радослав Гаћиновић, Увод у студије безбедности, Драслар, Београд, 2007.