Српска политичка мисао 1/2019

СРПСКА ПОЛИТИКОЛОГИЈА У СВЕТЛОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ ПРАКСЕ

Аутори
УДКУДК 32.01(497.11) Стране155-170 Година2019
Преузми PDF 10.22182/spm.6312019.8
Преглед истраживања

Сажетак

Истраживања у области политичких наука у Србији карактерише неколико хроничних и акутних проблема, који узрокују просечно врло низак квалитет остварених резултата. У односу на академску заједницу у научној области политичких наука – а у оквиру ширег корпуса друштвено-хуманистичких наука – ови проблеми су генерисани како егзогено, тако и ендогено. У егзогене проблеме, или спутавајуће факторе, спадају они који су последица неадекватних институционалних решења везаних за рад ресорног министарства, матичног научног одбора, различитих комисија и стручних тела, и, пре свега, изразито оскудног финансирања (далеко испод европског просека) заснованог на готово неодрживом систему. Ендогени проблеми, генерисани од стране самих припадника академске заједнице у процесу истраживања или објављивања остварених резултата, међутим, барем су једнако озбиљни, а дугорочно можда и штетнији по стање дисциплине у Србији. Они се односе на суштинску неусклађеност академског понашања са међународно прихваћеним добрим праксама у областима као што су: академска етика, поштовање ауторских права, рецензирање чланака, монографија и пројеката, непотизам, успостављање и промовисање клијентелистичких мрежа, али и питања личног и професионалног интегритета заснована на недовољном личном усавршавању и унапређивању категоријално-појмовног апарата дисциплине. Аутор чланка тврди да су, за разлику од егзогених проблема који се махом односе на адекватност правног оквира и доступних материјалних ресурса за истраживање, ендогени проблеми веома тешко решиви у временском распону од једне или чак двеју генерација, тим пре што субоптималне академске праксе подстичу погубне елементе система заснованог у доброј мери на негативној селекцији, чиме се, у крајњој инстанци, и последице егзогених ограничења прогресивно умножавају. У практичној сфери, ово значи да добар део остварених резултата политиколошких истраживања има изразито малу или нема никакву ефективну употребљивост, што целој научној области отежава силазак са пословичне „куле од слоноваче“ у стварни свет, и отвара питање о суштинској егзистенцијалној кризи дисциплине. Закључак је да савремена српска политикологија, барем средњорочно гледано, има још лошију перспективу него што би се дало закључити пуком анализом нормативног и институционалног оквира. Отуда препорука за решавање акутних и хроничних проблема српске политикологије мора, поред захтева за ревидирањем и оптимизацијом институционалног система награда и казни, да обухвати и позив на интернализацију добрих пракси у оквиру саме академске заједнице.

Извори и литература

Референце

  1. Водинелић Владимир В., „Забрана плагирања и право цитирања у науци“, Правни записи, Год. VI, Vol. 1, 2015, стр. 126-200.
  2. Закон о Фонду за науку Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 95/2018.
  3. Жарковић Ракић Јелена et al., Имплементација научних резултата у области друштвених наука у процесима креирања јавних политика у Србији, Институт економских наука, Београд, 2016.
  4. Институт за упоредно право, Упоредна анализа начина финансирања научне делатности од стране државе, Институт за упоредно право, Београд, 2018.
  5. Пајић Дејан, „Има ли импакт фактор алтернативу?“ у зборнику: Зборник радова са научно-стручног скупа „СНТПИ ’09: Систем научно-технолошких и пословних информација“, 19-20. јун 2009, Центар за евалуацију у образовању и науци, Београд, 2009, стр. 57-60.
  6. Симеуновић Драган, „Друштвене и хуманистичке науке између оспоравања и нове улоге у савремености“, Српска политичка мисао, Vol. 58, No. 4, 2017, стр. 13-23.
  7. Стојановић Бобан et al., Квалитет докторских студија у области друштвених и хуманистичких наука у Србији, Група за анализу и креирање јавних политика, Београд, 2018.
  8. Стошић Иван, Бојана Радовановић и Михајло Ђукић, Истраживања у области друштвених наука у Србији: преглед стања, карактеристични проблеми и препоруке, Институт економских наука, Београд, 2013.
  9. Урошевић Бранко и Душан Павловић, „Истраживања у друштвеним наукама у Србији после 1990. године“, Политичке перспективе, 2/2013, стр. 103-128.
  10. Шипка Перо, „Десет година наглог раста српске научне продукције: Али шта је са њеним квалитетом?“ у зборнику: Александар Костић (ур.) Наука: стање, стратегија, перспективе, САНУ, Београд, 2016, стр. 33-62.
  11. Шипка Перо, „Интернационализација и евалуација као изазови српске хуманистике“ у зборнику: Александар Костић (ур.) Наука: стање, стратегија, перспективе, САНУ, Београд, 2016. стр. 309-329.
  12. Avey Paul C.., Michael C. Desch, “What Do Policymakers Want From Us? Results of a Survey of Current and Former Senior National Security Decision Makers”, International Studies Quarterly, Vol. 58, No. 2, 2014, стр. 227-246.
  13. Ejdus Filip, Mapping and Analysis of the Social Science Research System in Serbia, Perform, Belgrade, 2018.
  14. Elman Colin et al., “Transparent Social Inquiry: Implications for Political Science”, Annual Review of Political Science, Vol. 21, No. 1, 2018, стр. 1-19.
  15. Flyvbjerg Bent, Making Social Science Matter, Cambridge University Press, Cambridge, 2001.
  16. Flyvbjerg Bent et al. (eds.) Real Social Science: Applied Phronesis, Cambridge, 2012.
  17. Lepgold Joseph and Miroslav Nincic, Beyond the Ivory Tower: International Relations Theory and the Issue of Policy Relevance, Columbia University Press, New York [NY], 2001.
  18. OECD Science, Technology and R&D Statistics, Main Science and Technology Indicators, Gross domestic spending on R&D, Internet, https://data.oecd.org/rd/gross-domestic-spending-on-r-d.htm, 05/02/2019
  19. Smith Elizabeth S. and Akan Malici, “Normative and Ethical Considerations of Political Science Research” у зборнику Elizabeth S. and Akan Malici (ур.) Political Science Research in Practice, Routledge, New York [NY], стр. 188-200.
  20. Smith Rogers M., “Should We Make Political Science More of a Science or More about Politics”, Political Science & Politics, Vol. 35, No. 2, 2002, стр. 199-201.
  21. The World Bank, Research and development expenditure (% of GDP), Internet,https://data.worldbank.org/indicator/GB.XPD.RSDV.GD.ZS?locations=RS, 05/02/2019.
  22. The World Bank, GDP per capita (current US$), Internet, https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD?locations=RS-EU, 05/02/2019.The University of Edinburgh – School of Social and Political Science, Research Ethics, Internet, http://www.sps.ed.ac.uk/research/research_ethics, 06/02/2019.
  23. UNESCO Institute for Statistics, R&D Spending by Country, Internet, http://uis.unesco.org/apps/visualisations/research-and-development-spending/, 05/02/2019.
Из истог броја

Повезане публикације