Српска политичка мисао 1/2019

ВЕЛИКЕ СИЛЕ, СТАРА СРБИЈА И СПОРАЗУМ У МИРЦШТЕГУ 1903. ГОДИНЕ

Аутори
УДКУДК 94(497)“1903“ Стране299-320 Година2019
Преузми PDF 10.22182/spm.6312019.16
Преглед истраживања

Сажетак

Нерешена и недоречена питања са Берлинског конгреса још више су продубила кризу у југоисточној Европи која је утицала на Османско царство, али и на балканске државе. Споразум у Мирцштегу из 1903. године може се сматрати наставком Берлинског конгреса, јер је настојао да реши Источно питање и опстанак Османског царства у Европи. Потписан је између Аустроугарске и Русије – двеју сила које су полагале највећа очекивања и права на османско наслеђе и подржан од осталих великих сила. Састанак двојице владара је резултирао покретањем реформне акције у три вилајета – Солунском, Битољском и Косовском. Међутим, искључење територије Старе Србије северно од Шар планине из реформи на изричит захтев Аустроугарске директно је утицало на исход споразума из Мирцштега. Његово формално напуштање уследило је анексијом Босне и Херцеговине, када се Аустроугарска, мимо свих претходних договора и међународног права, једнострано одлучила на овај поступак.

У раду се анализом деловања великих сила, употребом историјског метода и хронолошким следом, указује на најзначајније моменте који су довели до појаве кризе и оружаних сукоба крајем XIX и почетком XX века.

Извори и литература

Референце

  1. Војводић Михаило, „Акција Србије на остваривању реформи у Европској Турској у првој половини 1903. године“, у: Михаило Војводић, Изазови српске спољне политике, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 295–313.
  2. Војводић Михаило, „Аустро–руски споразум 1897. године“, у: Михаило Војводић, Путеви српске дипломатије–огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку, Clio, Београд, 1999, стр. 107–119.
  3. Војводић Михаило, „Конзуларна конвенција између Краљевине Србије и Турске (1879–1996)“, Вардарски зборник, Српска академија наука и уметности, Београд, бр. 3, 2004, стр. 8–32.
  4. Војводић Михаило, „‘Плава књига’ о страдањима Срба у Старој Србији“, у: Михаило Војводић, Изазови српске спољне политике (1791–1918). Огледи и расправе, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 265–274.
  5. Гаћиновић Радослав, „Колаборациони однос Ватикана и Аустроугарске у припреми напада на Србију 1914. године“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2014, стр. 55–76.
  6. Гоцев Димитър, Идеята за автономия като тактика в програмите на национално-освободителното движение в Македония и Одринско (1893–1941), Internet, http://macedonia.kroraina.com/dg/dgoc_3.htm, 19/01/2019.
  7. Европа и источно питање: (1878–1923): политичке и цивилизацијске промене, (гл. уредник Славенко Терзић), Историјски институт САНУ, Београд, 2001.
  8. Живковић Марко, Источно питање и Кримски рат, Студентски културни центар, Ниш, 2006.
  9. Зарковић Весна, Афера у Ибарском Колашину 1901–1902. године, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић, 2008.
  10. Зарковић Весна, „Збор Арбанаса у Пећи 1899. године и његове последице“, Баштина, Институт за српску културу, Приштина, Лепосавић, св. 38/2015, стр. 79–92.
  11. Зарковић Весна, „Руске дипломате на удару атентатора у Косовском и Битољском вилајету почетком XX века“, Баштина, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић, св. 32/2012, стр. 129–144.
  12. Илић Владимир, Српска четничка акција 1903–1912, Ecolibri, Београд, 2006.
  13. Историја Османског царства, приредио Робер Мантран, Clio, Београд, 2002.
  14. Јагодић Милош, „Два извештаја Артура Еванса о Старој Србији из 1883. године“, Мешовита грађа–Miscellanea, Историјски институт, Београд, XXX, 2009, стр. 77–96.
  15. Јагодић Милош, Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912), Завод за уџбенике, Београд, 2009.
  16. Јовановић Ајзенхамер Наташа, „Поглед на спољнополитичку позицију Немачког царства из угла историје социолошких теорија: Макс Вебер о међународним односима“, Српска политичка мисао, Инситут за политичке студије, Београд, бр. 02/2018, стр. 155–176.
  17. Јовашевић Драган, „Србија и Хашки трибунал – између права и политике“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2011, стр. 321–347.
  18. Ковић Милош, Дизраели и источно питање, Clio, Београд, 2018.
  19. Кумануди Коста, „О политичким реформама у Старој Србији и Маћедонији од проф. Ал. Станојевића“, Српски књижевни гласник, Штампарија Петра Јоцковића, Београд, бр. III /1/1903, стр. 68–75.
  20. Јелена Лопичић Јанчић, „Конзулат Краљевине Србије у Приштини 1889–1912. године“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2017, стр. 261–278.
  21. Мартиновић Сретен, „Децембарски и Бечки програм реформи у Турској 1902/1903. године и став Русије према Албанцима“, Обележја, НИРО Јединство, Приштина, бр. 3/1985, стр. 57–75.
  22. Надовеза Бранко, Србија и Источно питање, Milirex, Београд, 2011.
  23. Ортајли Илбер, Најдужи век империје, Српска књижевна задруга, Београд, 2004.
  24. Попов Чедомир, Источно питање и српска револуција: 1804-1918, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
  25. Поповић Васиљ, Источно питање: историјски преглед борбе око опстанка Османлиjске царевине у Леванту и на Балкану, Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ, Београд, 19963.
  26. Пророковић Душан, „Геополитички положај (БЈР) Македоније“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2013, стр. 205–222.
  27. Пророковић Душан, „Геополитички циљеви великих сила на Балкану уочи Првог светског рата и српско питање“, у: зборнику: Србија и политика великих сила 1914–2014, (приредили Живојин Ђурић и Милош Кнежевић), Институт за политичке студије, Београд, 2014, стр. 61–86.
  28. Растовић Александар, Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912. године, Завод за уџбенике, Београд, 2015.
  29. Растовић Александар, Велика Британија и Србија 1878–1889, Службени лист СРЈ, Историјски институт, Београд, 2000.
  30. Симеуновић Драган, „Милован Миловановић – човек који је створио Балкански савез“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2013, стр. 221–254.
  31. Станојевић Ал[екса], О политичким реформама у Старој Србији и Маћедонији, Штампарија Доситије Обрадовић, Београд, 1902.
  32. Терзић Славенко, Стара Србија (XIX–XX век): драма једне цивилизације. Рашка, Косово и Метохија, Скопско–тетовска област, Православна реч, Историјски институт, Нови Сад–Београд, 2012.
  33. Bidge F. R., Bulen Rodger, The Great Powers and European State System 1814–1914, Pearson Longman, Harlow etc, 20052.
  34. Gerd Lora, Russian policy on the Orthodox East: The Patriarchate of Constantinople (1878–1914), De Gruyter, Warsaw and Berlin, 2014.
  35. Malcolm Noel, Kosovo, a short history, Papermac, London, 1998.
  36. Rogne Schumacher Leslie, “The Eastern Question as a Europe question: Viewing the ascent of ‘Europe’ through the lens of Ottoman decline”, Journal of European Studies, SAGE Publishing, London, vol. 44(1)/2014, стр. 64–80.
  37. Shaw Stanford J., Kural Shaw Ezel, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Vol. II: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey, 1808-1975, Cambridge University Press, Cambridge, New York, Melbourne, Madrid, Cape Town, Singapore, Sao Paulo, 2005.
Из истог броја

Повезане публикације