Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Српска политичка мисао 4/2018

ДРУШТВЕНА КОХЕЗИЈА И ЊЕНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Аутори
УДКУДК 316.62/63:316.2 Стране59-76 Година2018
Преузми PDF 10.22182/spm.6242018.3
Преглед истраживања

Сажетак

Овај научни рад бави се друштвеном кохезијом. Предмет истраживања полази од појмовног оквира дефинисања, потом истражује место и улогу друштвене кохезије у великим друштвеним теоријама опште социологије, да би се онда конкретизовао кроз појавне облике који институционализују друштвену кохезију. Проблемска ситуација полази од ситуационог налаза који указује да су институционализоване форме међуперсоналних односа знатно умањенијег конфликтног капацитета него што је то за очекивати. Поставља се Проблемско питање које гласи: Зашто је то тако? Који субјекти личне, интересне и вредносне односе држе у стању центрипеталних сила? Како се постојеће конфликтне ситуације потиру? Да би се то истражило аутор полази од две важне претпоставке: Прва је да друштвена кохезија делује зракасто: полази од мњења о неком „актеру-у-ситуацији“, прати и оцењује његово деловање и институционализује она понашања која у стицају понављања постају случај; Друга је да иза друштвене кохезије често стоје ауторитети који дају мишљења (мњење), исказују оцене о друштвеном понашању и деловању актера и дају предлоге за институционализацију одређених понашања и деловања. Аутор ће у раду користити разноврсне методе. Од социолошких метода: метод посматрања, интуитиван приступ, феноменолошки захват, бихејвиорални приступ, упоредни метод, анализу садржаја… Међу правним методама, посебно: догматски метод и циљно тумачење. Од логичких метода: синтезу, индукцију и дедуктивни приступ. Међу политиколошким методама: институционални приступ. Циљ истраживања је да открије често магловите и тешко уочљиве друштвене силе које једно друштво чине кохерентним. Научни значај истраживачког посла своди се на опажање друштвеног феномена кохезивног деловања у управљачким токовима. Стога је ова тема од великог научног значаја не само за социолошке и правне већ и политиколошке научне дисциплине. Друштвена оправданост рада огледа се у потреби уочавања кохезивних веза, њеној примени у свакодневним интересно-вредносним релацијама, и обезбеђивању стабилности у друштву (али и критичком сагледавању њених механизама).

Извори и литература

Референце

  1. Алешина Марина Владимировна, „Социальная сплоченность – концептуализация понятия“, Вестник, СГТУ, Vol. 68, N° 4/2012, Саратов, 2012, стр. 216–221.
  2. Бодрожић Ивана, Бодрожић Александар, „Политичко-правни аспекти ширења лажних вести“, Српска политичка мисао, Vol. 61, N° 3/2018, Институт за политичке студије, Београд, 2018, стр. 247–260.
  3. Бутуренко Светлана Алесеевна, „Солидаристская традиция в истории социологической теории – О. Конт, Э. Дюркгейм“, Вестник Московского университета, серия 18, N° 4/2012, Социология и политология, Москва, 2012, стр. 86–92.
  4. Велики речник, Internet, https://velikirecnik.com/2016/08/23/kohezivan/.
  5. Групна кохезија, Internet, https://sr.wikipedia.org/sr/Групна_кохезија.
  6. Зимбардо Филип, Ляйппе Майкл, Социальное влияние, „Питер“, Санкт-Петербург, 1999.
  7. Милашиновић Срђан, Кековић Зоран, „Превенција и разрешавање друштвених конфликата“, Војно дело, N° 2/2008, Министарство одбране Републике Србије, 2008, стр. 9–28.
  8. Охотникова Мария Михайловна, Социология согласия, Изд-во Тюменского государственного университета, Тюмень, 2000.
  9. САНУ, Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига 12, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1984.
  10. САНУ, Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига 10, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1978.
  11. САНУ, Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига 4, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1966.
  12. Светлов Виктор Александрович, „Философское развитие Маркса и Фейербах“, Под знаменем марксизма, N° 1198, ЦК ВКП(б) Правда, Москва, 1935, стр. 42–62.
  13. Станковић Владан, „Институционализација социјалне контроле и њене злоупотребе“, Српска политичка мисао, Vol. 51, N° 1/2016, Институт за политичке студије, Београд, 2016, стр. 111–130.
  14. Станковић Владан, „Српски идентитет, политичка култура и однос према институцијама“, у зборнику: Идентитет, политичка култура, институције (приредио: Владан Станковић), Институт за политичке студије, Београд, 2018, стр. 119–139.
  15. Станковић Владан, Православно друштво, Институт за политичке студије, Београд, 2014.
  16. Ярская-Смирно́ва Валенти́на Никола́евна, „Социальная сплоченность – направления теоретической дискуссии и перспективы социальной политики“, Журнал социологии и социальной антропологии, томос 17, N° 4/2014, Санкт-Петербург, 2014, стр. 41–61.
  17. Akoun André, Cornic Michel etc, La Sociologie, Centre d’ Étude et de Promotion de la Lecture, Paris, 1970.
  18. Bergson Henry, Les Deux Sources de la morale et de la religion, IV, Félix Alcan, Paris, 1932.
  19. Bosanac Milan, Mandić Oleg, Petković Stanko, Rječnik sociologije i socijalne psihologije, Informator, Zagreb, 1977.
  20. Vidanović Ivan, Rečnik socijalnog rada, Beograd, 2006.
  21. Vodič kroz mirenje, Narodne novine, N°18/11, Zagreb, 2011.
  22. Vreg France, Društveno komuniciranje, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1975.
  23. Grupa autora, Hrvatska enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb, 2015.
  24. Delamater John, Myers Daniel, Social psyhology, edition seventh, Wadsworth, 2011.
  25. Duverger Maurice, “Cohésion”, La sociologie, Centre d’Etude et de Promotion de la Lecture, Paris, 1970.
  26. Joseph Jonathan, Social theory – conflict, cohesion and consent, Edinburgh University Press, 2003.
  27. Zoll Rainer, “Le défi de la solidarité organique – Avons-nous besoin de nouvelles institutions pour préserver la cohésion sociale?”,Sociologie et sociétés, Volume 30, Issue 2, automne, Les Presses de l’Université de Montréal, 1998.
  28. Chan Joseph, To Ho-Pong, Chan Elaine, “Reconsidering Social Cohesion – Developing a Definition and Analytical Framework for Empirical Research”, Social Indicators Research, Volume 75, Issue 2, Springer, 2006, 273–302.
  29. Coser Lewis, The Functions of Social Conflict, Routledge, 1956.
  30. Kain Philip, Marx and Modern Political Theory – From Hobbes to Contemporary Feminism, Rowman & Littlefield, 1993.
  31. Lépineux François, “Stakeholder theory, society and social cohesion”, Corporate Governance – The international journal of business in society, Vol. 5 Issue 2, Emerald Group Publishing Limited, 2005, стр. 99–110.
  32. Levy-Bruhl Lucién, The Philosophy of Auguste Comte, Swan-Sonnenschein, London, 1903.
  33. Mann Michael, “The Social Cohesion of Liberal Democracy”, American Sociological Review, Vol. 35, No. 3/1970, American Sociological Association, Washington D.C, 1970, стр. 423–439
  34. Markowitz Fred, Bellair Paul, Liska Allen, Liu Jianhong, “Extending social disorganization theory – Modeling the relationships between”, Criminology, Vol. 39, N°2/2001, Criminal Justice Periodicals, SAGE Publications, 2001, стр. 293–320.
  35. Merton Robert, O teorijskoj sociologiji, Plato, Beograd, 1998.
  36. Moody James, White Douglas, “Structural Cohesion and Embeddedness – A Hierarchical Concept of Social Groups”, American Sociological Review, Vol. 68, No. 1/2003, American Sociological Association, Washington D.C, 2003, стр. 103–127.
  37. Morvan Danièle, Dictionnaire culturel en langue française, Sejer, Paris, 2005.
  38. Nedović, Slobodanka, „Delanje društveno“, Sociološki leksikon (priredili: Aljoša Mimica, Marija Bogdanović) Zavod za udžbenike, Beograd, 2007.
  39. Newman Ines, Ratcliffe Peter, Promoting social cohesion – Implications for policy and evaluation, Policy Press, 2011.
  40. Охотникова Мария Михайловна, Социология согласия, Изд-во Тюменского государственного университета, Тюмень, 2000.
  41. Parsons Talcott, Talcott Parsons on Institutions and Social Evolution – Selected Writings, University of Chicago Press, Chicago, 1985.
  42. Ranković Milan, „Solidarnost“, Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
  43. Salas Minor Mora, Cohesión social – balance conceptual y propuesta teórico metodológica, Consejo Nacional de Evaluación de la Política de Desarrollo Social, Ciudad de México, 2015.
  44. Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
  45. Tomić Zorica, Komunikacija i javnost, Čigoja štampa, Beograd, 2007.
  46. Filloux Jean-Claude, „Durkheim i sociologija prava čovjeka“, u zborniku: Émile Durkheim i suvremena sociologija, Sociološko društvo Hrvatske, Zagreb, 1987, стр. 43–53.
  47. Flere Sergej, „Društvena kontrola“, Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
  48. Habermas Jirgen, Teorija komunikativnog delovanja, Akademska knjiga, Novi Sad, 2017.
  49. Healy Mary, Philosophical Perspectives on Social Cohesion – New Directions for Educational Policy, A&C Black, 2013.
  50. Shaskolsky Sheleff Leon, Social Cohesion and Legal Coercion – A Critique of Weber, Durkheim, and Marx, Rodopi, 1997.
  51. Schachter Stenley, “Cohesion, social”, in: International Encyclopedia of the Social Sciences (ed. David Sills), Vol. 1–2, The Macmillan Company&The Free Press, New York/London, 1972, стр. 542–546.
Из истог броја

Повезане публикације