ПРОЦЕСУАЛНИ ЗАОКРЕТ У ГРАНИЧНИМ СТУДИЈАМА
Др Ђорђе Стојановић
Отвори публикацијуРад анализира унутрашње етичке противречности садржане у тези о демократском миру из перспективе утилитаристичке верзије консеквенцијалистичког приступа и етике дужности засноване на кантовској деонтологији. Аутори полазе од претпоставке да прагматско-политичку (зло)употребу тезе о демократском миру – једног од омиљених легитимацијских основа интервенционистичке политике САД и других западних сила – на почетку 21. века олакшава управо климаво етичко утемељење ове идеје, што подрива сазнајну, нормативну и практичну валидност њених суштинских поставки. Због тога је анализа усредсређена на интелектуално наслеђе на које се ослања савремена теоријска аргументација о демократском миру, односно превасходно на етичка учења Џона Стјуарта Мила и других водећих британских утилитариста, и Имануела Канта. Аутори закључују да анализа тезе о демократском миру у кључу утилитаристичког интелектуалног наслеђа у потпуности потврђује њихову полазну претпоставку и то на примерима чињења моралних компромиса зарад остварења добробити, недостатака у прорачунавању могућих исхода конкретних акција и моралне амбивалентности истовременог заговарања идеје међународног мира и сарадње и лаке легитимизације прагматског коришћења насиља. Испитивање валидности тезе о демократском миру у кључу деонтолошке перспективе само је делимично потврдило претпоставку о постојању унутрашњих етичких противречности.