Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Српска политичка мисао 2/2018

РАТНИ ВЕТЕРАНИ: ПЕРЦЕПЦИЈА ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ПОДРШКЕ

Authors
UDCУДК 316.66-058.65(497.11) Pages177-193 Year2018
Download PDF 10.22182/spm.6022018.10
Research overview

Abstract

Рад се бави односом државних институција према ратним ветеранима у Србији посматрано из перспективе ветерана. На трагу Малешевићеве[1] теорије рата, као организованог насиља и идеолошке легитимације, показано је како ови друштвени механизми делују у миру, из угла ратних ветерана. У истраживању је суделовало 30 ратних ветерана који су учествовали у ратовима на територији биживше Југославије. Испитани су методом полуструктурисаног интервјуа. Циљ истраживања био је да се утврде мишљења, ставови и искуства ратних ветерана о властитом положају у друштву кроз најважније аспекте интеракције са државним институцијама. Резултати истраживања показују да у самоперцепцији испитаника преовладава незадовољство због: а) (не)признавања различитости коју учествовање у рату доноси, односно специфичности тегоба које подразумева процес преласка из ратног у мирнодопски начин живота, б) стереотипног и етикетирајућег става државних службеника, в) фрагментације ветеранске популације у виду дискриминаторних пракси правосуђа. Добијени налази сугеришу да створени институционални предуслови за укљученост у социјални живот нису довољни да припадници проучаване групе могу да се изборе с манифестним проблемима, али још више са латентним препрекама у свом покушају да „наставе живот“ у мирнодопским условима, који су некада прекинули како би, као војни обвезници учествовали у ратним дејствима. У раду су сагледани пре свега нематеријални аспекти социјалне искључености који потичу од преласка са ратних услова живота на мирнодопски начин живота.

Sources and literature

References

  1. Рандал Колинс, „Златно доба макроисторијске социологије“, Теме, 25(1-4), 2001, Ниш, стр. 32-48.
  2. Марковић–Савић Оливера. „Идентитет ратних ветерана“, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, Косовска Митровица, бр. 45-4, 2015, стр. 275-290.
  3. Петровић Јасмина, Јовановић Зоран, „Жељуша (Димитровград)“, у зборнику: Село у пограничју источне и југоисточне Србије, (приредили: Драгољуб Ђорђевић, Ђура Стевановић, Драган Тодоровић), Службени гласник, Завод за проучавање села, Београд, 2012, стр. 237-262.
  4. Рашевић Живорад, „Ветерани пред Европским судом за људска права: Вучковић и други против Србије“, Анали Правног факултета у Београду, број 63(1)/2015, стр. 234-251.
  5. Старчевић В. Срђан, Благојевић Срђан. „Кревелдов спор са Клаузевицем – да ли је смисао рата политички?“, Српска политичка мисао, бр. 2/2017, стр. 117-134.
  6. Стојадиновић Миша, Рашковић Таловић Виолета, „Изазови развоја демократије у савременом друштву: политичко насиље и теорија (не)праведног рата“, Српска политичка мисао, бр. 1/2016, стр. 49-64.
  7. Хантингтон Самјуел. Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД, Подгорица, „Романов“, Бања Лука, 2000.
  8. Шкорић Марко, Кишјухас Алексеј, „Рандал Колинс и макроисторија друштвених промена као повратак класичном теоријском наслеђу у социологији“, Социолошки преглед, бр. 2, 2016, стр. 179-207. doi:10,5937/socpreg1602179S
  9. Gat Azar, “The Roots and Evolution of Conflict: From Cain to the Present” in: The Ashgate Reseach Companion to War (eds. Hall Gardner, Oleg Kobtzeff), Routledge, Abingdon, 2012 (online), стр. 74, Internet, https://www.routledgehandbooks.com/doi/10.4324/9781315613741.ch2, 25/03/2018.
  10. Kaldor Meri, Novi i stari ratovi, Čigoja štampa, Beograd, 2005.
  11. Kalyvas Stathis, The logic of violence in civil war, https://pdfs.semanticscholar.org/f182/9d0a3bb788ff0f811f249f886aaa23ff8a95.pdf, 26/03/2018.
  12. Kimlika Vil, Opalski Magda, Može li se izvoziti liberalni pluralizam?, Beogradski centar za ljudska prava. Beograd, 2002.
  13. Malešević Siniša, Sociologija rata i nasilja, Jesenski i Turk, Zagreb, 2011.
  14. Marković–Savić Olivera, “Social trauma of war veterans”, The Sociological Review, Faculty of Philosophy, Skopje, br. 1/2015, стр. 117-128.
  15. Viljem Rajan, „Kako okriviti žrtvu“, Кultura, Beograd, број 70, 1985.
  16. Smit Antoni D., Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 1998.
  17. Žunec Ozren, „Apsolutna žrtva i relativna kompenzacija: proturječja društvenog položaja veterana i državne skrbi za ratne veterane i invalide“, Polemos (časopis za interdisciplinarno istraživanje rata i mira), Hrvatsko sociološko društvo i Naklada Jesenski i Turk, Institut za društvena istraživanja, Zagreb. br. IX/18, 2006, стр. 11-42.
From the same issue

Related publications