Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Социјална политика 2/2021

ПОДРШКА ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА РАЊИВИМ ДРУШТВЕНИМ ГРУПАМА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Аутори
УДКУДК 364.65:[616.98:578.834(497.11) Стране67-88 Година2021
Преузми PDF Отвори извор
Преглед истраживања

Сажетак

Последње глобалне кризе допринеле су појачаној рањивости одређених друштвених група и поставиле изазов пред државним сектором да обезбеди друштвене мреже подршке и солидарности као директан одговор на кризом нарушено социјално благостање. Организације цивилног друштва, које традиционално спроводе активности подршке рањивим друштвеним групама, препознате су као важан актер у ублажавању последица криза, како на глобалном нивоу, тако и у Републици Србији у последње три декаде.
На основу анализе садржаја релевантних докумената и спроведеног емпиријског истраживања у коме је учествовало двадесет организација цивилног друштва, у овом раду се настоји одговорити на основно истраживачко питање: каква је улога цивилног сектора у превазилажењу последица криза у Републици Србији? Са посебним фокусом на кризу изазвану пандемијом COVID-19, циљеви истраживања су приказ деловања цивилног сектора у Републици Србији у превазилажењу последица кризе и мапирање изазова у спровођењу активности подршке и међусекторске сарадње са јавним сектором у Републици Србији. Налази истраживања показују да је цивилни сектор наставио да обезбеђује подршку рањивим групама у измењеним околностима током пандемије COVID-19, као и да развија нове активности подршке у складу са потребама рањивих група. Остварена је интензивна сарадња са другим организацијама цивилног друштва, док је примереност и ефективност подршке рањивим групама коју пружа државни сектор оцењена најлошије, као и квалитет сарадње између цивилног и јавног сектора у превладавању последица кризе. Цивилни сектор у Републици Србији представља значајну мрежу подршке рањивим групама, чије се активности подршке нарочито интензивирају у ситуацијама кризе, док су домети ове подршке ограничени услед нестабилних извора финансирања и изостанка сарадње са јавним сектором.

Извори и литература

Референце

  1. Перишић, Наталија. 2016. Социјална сигурност: појмови и програми. Београд: Факултет политичких наука.
  2. Anheier, Helmut and Regina List. 2005. A Dictionary of Civil Society, Philanthropy and the Third Sector. London: Routledge.
  3. Banks, Nicola. 2021. “The Role and Contributions of Development NGOs to Development Cooperation: What Do We Know?” In The Palgrave Handbook of Development Cooperation for Achieving the 2030 Agenda, eds. Sachin Chaturvedi et al, 671−688. Cham: Palgrave Macmillan.
  4. Banks, Nicola, and David Hulme. 2012. The role of NGOs and civil society in development and poverty reduction, BWPI Working Paper 171. Manchester: The Brooks World Poverty Institute.
  5. Banks Nicola, Hulme David, and Michael Edwards. 2015. “NGOs, states and donors revisited: Still too close for comfort? ” World Development, 66: 707–718. doi: 10.1016/j.worlddev.2014.09.028.
  6. Batrićević, Ana i Kubiček, Andrej. 2019. “Doprinos civilnog sektora integraciji i zaštiti ljudskih prava migranata u Srbiji – normativni okvir i praktična iskustva”. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 38 (2): 169-187.
  7. Bebbington Anthony, Samuel Hickey, and Diana Mitlin. 2008. “Introduction: can NGOs make a difference? The challenge of development alternatives“ In: Can NGOs Make a Difference? The Challenge of Development Alternatives, eds. Anthony Bebbington, Samuel Hickey, and Diana Mitlin (eds.), 3-37. London: Zed Books.
  8. Bradaš, Sarita, Reljanović, Mario i Ivan Sekulović. 2020. „Uticaj epidemije covid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji uz poseban osvrt na radnike i radnice na prvoj liniji i u neformalnoj ekonomiji i višestruko pogođene kategorije”. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju.
  9. Brass, Jennifer et al. 2018. “NGOs and international development: A review of 35 years of scholarship“. World Development, 112: 134–149. doi: 10.1016/j.worlddev.2018.07.016.
  10. Buthe, Tim, Solomon Major, and André de Mello e Souza. 2012. “The politics of private foreign aid: Humanitarian principles, economic development objectives and organizational interests in the allocation of private aid by NGOs“. International Organization, 66 (4): 571–607. doi: 10.1017/S0020818312000252.
  11. Dattilio, Frank and Arthur Freeman. 2011. “Cognitive-behavioral strategies in crisis interventions”. Zagreb: Naklada Slap.
  12. Dinić, Dragan. 2013. “Uloga OCD u evro-integracijama”, Politička revija, 38 (4): 123-145. doi: 10.22182/pr.3842013.7
  13. Drabek, Anne Gordon. 1987. “Development alternatives: the challenge for NGOs – an overview of the issues“, World Development 15 (Supplement 1): ix-xv. doi: 10.1016/0305-750X(87)90135-5.
  14. Drennan, Lynn, Allan McConnell, and Alastair Stark. 2014. Risk and Crisis Management in the Public Sector (2nd ed.). London: Routledge.
  15. Irrera, Daniela. 2016. „NGOs and the EU’s Responses to Emergencies and Crises. An Analysis of ECHO’s and Member States Support“. In Partnerships in International Policy-Making, ed. Raffaele Marchetti. (237-252). doi:10.1057/978-1-349-94938-0_12
  16. Jóźwiak, Ignacy, Maria Sánchez-Domínguez, and Daniel Sorando. (2018). “Mainstreaming by Accident in the New-Migration Countries: The Role of NGOs in Spain and Poland“. In Mainstreaming Integration Governance, eds. Peter Scholten and Ilona Van Breugel, 47−70. Cham: Palgrave Macmillan.
  17. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. „Civilno društvo“. Dostupno na: https://civilnodrustvo.gov.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.78.html (Pristupljeno: 20. maj 2021. godine).
  18. Кucheryavaya, Elena. 2016. “The Role of NGOs in the Development of Societies and Overcoming the Consequences of Crises: Case Studies of Poland and Russia“. Polish Political Science Yearbook, 45: 166−177. doi: 10.15804/ppsy2016013.
  19. Lazić, Mladen. 2005. Promene i otpori. Srbija u transformacijskim procesima. Beograd: Filip Višnjić.
  20. Legutko, Agnieszka Joanna. 2018. “NGO in the Modern State“. In Institutionalist Perspectives on Development. Palgrave Studies in Democracy, Innovation, and Entrepreneurship for Growth, eds. Spyros Vliamos and Michel Zouboulakis, 59−74. Cham: Palgrave Macmillan.
  21. Lewis, David and Nazneen Kanji. 2009. Non-Governmental Organizations and Development. Abingdon, UK: Routledge.
  22. Macdonald, Laura. 1997. Supporting Civil Society: The Political Role of Non-Governmental Organizations in Central America. London: Macmillan.
  23. MIGREC – Migration, Integration and Governance Research Centre. 2020. “Deliverable 1.2: The current and future needs regarding migration, integration and governance related research in Serbia: mapping of stakeholders at the national level”. Dostupno na: https://migrec.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/Deliverable-1.2.pdf (Pristupljeno: 25. maja 2021. godine).
  24. Pavlović, Vukašin. 2012. „Civilno društvo, partije i izbori“, Politički život, 5: 9−16.
  25. Perišić, Natalija. 2016. „Novi odnosi javnog i civilnog sektora – partnerstva i ugovaranje u obezbeđivanju socijalne sigurnosti u Srbiji“. Sociološki pregled, 50 (3): 347–370. doi: 10.5937/socpreg1603347P
  26. Putnam, Robert. 1993. Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton: Princeton University Press.
  27. Strategija za upravljanje migracijama, Službeni glasnik Republike Srbije, 59/2009.
  28. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 2020. Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa grupa u riziku: uzroci, ishodi i preporuke. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
  29. Vuković, Ana. 2015. „Civilno društvo i ženske nevladine organizacije u Srbiji“. Zbornik radova Filozofskog fakulteta, 45 (2): 335−358. doi: 10.5937/zrffp45-7131.
  30. Zakon o udruženjima. 2018. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 51/2009, 99/2011, 44/2018.
Из истог броја

Повезане публикације

ЗАШТИТА ПОСЕБНО ОСЕТЉИВИХ ГРУПА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ КОВИД

МАПИРАЊЕ ЗАКОНОМ ДЕФИНИСАНИХ УСЛУГА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ЖЕНЕ И ДЕЦУ ЖРТВЕ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ И ЊИХОВО РАЗМАТРАЊЕ У КОНТЕКСТУ ОДГОВОРА НА КРИЗНУ СИТУАЦИЈУ ИЗАЗВАНУ КОРОНАВИРУСОМ

Ведрана Ж. Лацмановић, Ања Зечевић

Отвори публикацију