Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Социјална политика 1/2018

ПРОКРИМИНАЛНЕ ДИСПОЗИЦИЈЕ ЛИЧНОСТИ

Authors
UDCУДК 343.96:159.92 Pages47-59 Year2018
Download PDF 10.22182/sp.12018.3
Research overview

Abstract

Теорије личности су усмерене на типове и особине личности као и на мерења истих како би се упоредиле сличности и разлике између структуре личности различитих људи. Постоји велики број научних студија које се баве испитивањем повезаности структуре личности и криминалитета. Велики број њих доказује да се код преступника налази стално присуство особина из такозваног патолошког конативног подручја личности. У овом раду приказане су три теорије личности које су доминантне теоријске парадигме у области психологије криминала и на основу којих су вршена многобројна емпиријска истраживања личности и понашања криминалаца: Ајзенков (Еyсенцк) модел личности, Петофакторски модел личности и Кибернетички модел личности. Такође, анализирана су доступна домаћа и међународна емпиријска истраживања која су се бавила проучавањем повезаности особина личности и криминалног понашања.

Sources and literature

References

  1. Almagor, M., Tellegen, A., & Waller, N. G. (1995). The Big Seven model: A cross-cultural replication and further exploration of the basic dimensions of natural language trait descriptors. Journal of Personality and Social Psychology, 69(2), 300-307.
  2. Cale, E. M. (2006). A quantitative review of the relations between the “Big 3” higher order personality dimensions and antisocial behavior. Journal of Research in Personality, 40(3), 250-284.
  3. Cloninger, C. R., Švrakić, D. M., & Przybeck, T. R. (1993). A psychobiological model of temperament and character. Archives of general psychiatry, 50(12), 975-990.
  4. Costa, P. T., & McCrae, R. R. (1992). Four ways five factors are basic. Personality and individual differences, 13(6), 653-665.
  5. Depue, R. A., & Collins, P. F. (1999). Neurobiology of the structure of personality: Dopamine, facilitation of incentive motivation, and extraversion. Behavioral and brain sciences, 22(3), 491-517.
  6. Eysenck, H. J. (1947). Dimensions of personality. London, Routledge & Kegan Paul
  7. Eysenck, H. J. (1954). The psychology of politic. London: Routledge
  8. Eysenck, S. B., & Eysenck, H. J. (1977). Personality differences between prisoners and controls. Psychological Reports, 40(3c), 1023-1028.
  9. Eysenck, H. J., & Eysenck, M. W. (1987). Personality and individual differences. Plenum.
  10. Eysenck, H. J., Milton, T. E., & Simonsen, E. (1998). Personality and crime. Psychopathy: Antisocial, criminal, and violent behavior, 40-49.
  11. Farrington, D. P., Gallagher, B., Morley, L., Ledger, R. J. S., & West, D. J. (1988). Are there any successful men from criminogenic backgrounds?. Psychiatry, 51(2), 116-130.
  12. Gao, Y., & Raine, A. (2010). Successful and unsuccessful psychopaths: A neurobiological model. Behavioral sciences & the law, 28(2), 194-210.
  13. Гвозден, Т. В., Дражић, Р., Тењовић, Л. (2014). Починиоци крађа, починиоци разбојништва и неосуђивана популација: разлике у аморалности и социоекономским карактеристикама. Психолошка истраживања, XVII (2), 105-118.
  14. Кнежевић, Г.,Корени аморалности, Центар за примењену психологију и Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2003, стр 68.
  15. Kujačić, D., Međedović, J., Knežević, G. (2015). The relations between personality traits and psychopathy as measured by ratings and self-report. Psihologija, 48(1), 45-59.
  16. Miller, J. D., & Lynam, D. (2001). Structural Models of Personality and Their Relation to Antisocial Behavior: A Meta-Analytic Review. Criminology, 39(4), 765-798.
  17. Међедовић, J. (2009). Базична структура личности и криминалитет. Примењена психологија, 2(4), 339-367.
  18. Момировић, К., Хошек, А. (1998). Утицај когнитивних и конативних фактора на криминално понашање. Психологија,1-2, 29-44.
  19. Радуловић, Д. (2006). Психологија криминала – психопатија и криминал. Београд, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију и Институт за кримонолошка и социолошка истраживања
  20. Radovanović, D. M., Radulović, D. M., Momirović, K., & Hrnjica, S., Cognitive and conative characteristics of criminals. u: Radovanović Dobrivoje [ur.]. Psihologija kriminala, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Београд, 1995, 75-86.
  21. Ross, S. R., Benning, S. D., Patrick, C. J., Thompson, A., & Thurston, A. (2008). Factors of the Psychopathic Personality Inventory: Criterion-related validity and relationship to the BIS/BAS and five-factor models of personality. Assessment, 16(1):71-87.
  22. Смедеревац, Снежана, Митровић, Душанка, Личност, методи и модели. Београд, Центар за примењенуу психологију, Београд, 2006, стр. 52
  23. Djurdjevic, S., Krivokapić, Ž, Šapić, R., Vićentić, S. (2016).Understanding conative regulation systems – an examination of the differences between offenders and non-offenders. Journal of Special Education and Rehabilitation, 17(1–2): 66 –84.
  24. Đurđević, S., Šapić, R., Daruši, D. (2016). Examination of correlation between personality traits and value orientations of perpetrators of criminal acts.“, International scientific conference “Archibald Reiss Days“, Thematic conference proceedings of international significanse, vol. III, 120-129.
  25. Đurđević, S., Ilic, V. (2018). Psychological characteristics as particularly important predictors of criminal behavior, International Scientific Conference “Towards a Better Future: The Rule of Law, Democracy and Polycentric Development”, Conference Proceedings, Faculty of Law – Kicevo, “St. Kliment Ohridski” University – Bitola, 2018, Volume I,48-59.
From the same issue

Related publications