ПОТРЕБА ЗА ФИЛОЗОФИЈОМ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
Илија Кајтаз, Срђан В. Старчевић
Open publicationО антијугословенству комунистичког и усташког покрета које је било један од доминатних политичких постулата, али и озбиљна акциона платформа деловања између два рата, већ је делимично писано у нашој историографији. Оно на шта ми желимо да скренемо пажњу у раду јесте да се иза тог и таквог антијугословенства некада скривено, а некада јавно истицало антисрпство као заједнички именитељ политичког делања обе идеолошке опције. Иако различито политички мотивисано и идеолошки образлагано, антијугословенство у крајњој инстанци код усташа и код комуниста сводило се у својој суштини на антисрпство. Управо ту везу желимо да анализирамо у првом делу нашег рада, док ћемо њихову активну и координисану сарадњу изложити у другом делу на примерима из Другог светског рата, који су се најчешће дешавали на државном простору НДХ, јер су Брозови партизани највећи део времена трајања рата провели боравећи управо на тој територији, уз, како ћемо видети, обилату логистичку подршку, координацију и толеранцију свих државних и војних формација Павелићевог злочинаког режима.