ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИРИ ПОЛИТИЧКЕ ДОМИНАЦИЈЕ
Радослав Гаћиновић
Open publicationКао предмет рада у чланку се обрађује проблематика међународноправног аспекта концентрационог логора Јасеновац, највећег логора у окупираној Југославији. Циљ овог рада је да се усташки концентрациони логор прикаже са међународноправног аспекта, који у литератури није довољно обрађен, као и да се на овај начин супротстави покушајима поражених нацистичких страна да се изврши ревизија Другог светског рата, укључујући и минимизирање статуса Јасеновца да није био логор смрти него радни логор, као и покушају драстичног смањењења броја жртава. Нацистичка Немачка и фашистичка Италија које су извршиле агресију на Југославију и исту окупирале, формирале су квислиншку државу тзв. Независну Државу Хрватску. На тај начин су извршиле кршење читавог низа међународних конвенција о ратном праву. Марионетска тзв. Независна Држава Хрватска је донела читав низ расистичких и нацистичких закона и уредаба на основу којих се вршила физичка ликвидација Срба, Јевреја, Рома, антифашиста и свих других који нису прихватали усташку власт. У раду је примењен историјско правни метод, затим компаративни метод као и позитивноправни метод. Наведени су најважнији расистички и нацистички закони и уредбе тзв. Независне Државе Хрватске који су се односили на геноцид и ратне злочине над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. Такође су обрађене тадашње важаће међународноправне конвенције које су се односиле на ратно право. Наведена масовна и свакодневна физичка ликвидација се вршила у бројним концентрационим логорима, а највише у логору смрти Јасеновац. Обрађен је и став Римокатоличке цркве у Хрватској, као и Ватикана према геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и другим који нису били по вољи усташкој власти.