ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИРИ ПОЛИТИЧКЕ ДОМИНАЦИЈЕ
Радослав Гаћиновић
Open publicationО страним директним инвестицијама се пуно говорило у деценији која је за нама. Ова врста кретања капитала представљена је у јавности као најефикасније средство у борби против незапослености и сиромаштва у Србији. Сматрајући да је утицај страних директних инвестиција највидљивији и најзначајнији управо на локалном нивоу, где се јасно могу уочити разлике у квалитету живота локалне заједнице, аутор се определио да своје истраживање веже за локални економски развој града Новог Сада. Овај град је изабран, јер представља позитиван пример у привлачењу страних директних инвестиција, од којих је само у нефинансијски сектор стигло преко 2,5 милијарде евра у посматраном периоду. С тим у вези наше основно истраживачко питање гласило је: Да ли су стране директне инвестиције допринеле привредном развоју града Новог Сада? Теза од које полазимо гласи да не постоји нужна каузалност између страних директних инвестиција и локалног економског развоја, односно да стране директне инвестиције неће самим својим присуством, проузроковати ефекте преливања на локалну привреду. Ово смо успели и да докажемо путем корелационе анализе на нивоу града Новог Сада. Наиме, добијене вредности Пирсонових коефицијента корелације између прилива страних директних инвестиција и индикатора економског развоја у Новом Саду недвосмислено показују да између ова два кретања не постоји изражена линерана веза. Као индикатори локалног економског развоја коришћени су демографски подаци, подаци о запослености и зарадама, као и подаци који се односе на приходе буџета локалне самоуправе. Истраживање смо временски ограничили на период од 2001. године, када је држава почела да либерализује своју инвестициону и спољнотрговинску политику, па до краја 2013. године.